Zastarelost krivičnog dela (zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivične sankcije) – Advokat Beograd Knežević

Šta je svrha, kako bi latini rekli ratio, zastarelosti. Kako to da država, tj. pravni sistem može da dopusti legalno, da, protekom vremena, nešto se gubi. Jednostavno, svidjalo se nama ili ne, vremenom se troše mnoge stvari, tako da je zakonodavac iz tog razloga pošao i ustanovio u naš pravni sistem zastarelost. Ona postoji kako u građanskom pravu, tako i u krivičnom pravu, o čijem će biti reč u narednim redovima.

U krivičnom pravu bitno je razlikovati dve vrste zastarelosti, zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivične sankcije. Suštinska razlika izmedju ova dva toka zastarelosti, jeste što kod prvog, zastarelosti krivičnog gonjenja, ne postoji pravnosnažna presuda, već sudski postupak i dalje traje, ili pak, nije ni nikad ni pokrenut, a prođe odredjeni vremenski period.

Dok kod drugog vida zastarelosti, presuda postoji, ali iz različitih razloga nije moglo da dodje do njenog izvršenja, te opet, pak, protekom zakonom određenog vremenskog perioda izvršenje zastareva.

Preciznije, članom 103. ZKP-a je taksativno navedeno koliko vremena je potrebno da protekne u zavisnoti od težine krivičnog dela.

Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne:

1) dvadeset pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina;

2) dvadeset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko petnaest godina;

3) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko deset godina;

4) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina;

5) pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine;

6) tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine;

7) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.

Tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja

(1) Zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila.

(2) Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili nastaviti.

(3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.

(4) Zastarelost se prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivičnog delo.

(5) Svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Ono što je bitno naglasiti jeste da u praksi često dolazi do prekida zastarelosti, te je jedina sigurna zastarelost, apsolutna zastarelost. Ona nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja(relativnu zastarelost).

Zastarelost izvršenja kazne

Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, izrečena kazna ne može se izvršiti kad protekne:

1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do četrdeset godina;

2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;

3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;

4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;

5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;

6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;

7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole.

Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne-apsolutna zastarelost.