Tužba protiv novinskih internet portala, novina i novinara, televizije-medija

Tužba protiv novinskih portala, novina, tužiti novine i urednika, i sl, su fraze koje ćete čuti od lica koja su oštećena zbog netačnih ili nepotpunih medijskih vesti i informacija.

O samoj tužbi protiv novina pisali smo već ranije kraći blog, te ćemo u ovom članku još šire obraditi ovu temu, pozabaviti nekim neobradjenim detaljima, kao i sporovima protiv novinskih internet portala i dr. medija.

Tehnologija je donela svakako revoluciju u životu običnog čoveka. Svaki vid saobraćaja i prenosa informacija je neslućeno ubrzan. Za par sekundi može se čitava planeta obavestiti o nekom dogadjaju. To je naravno dobro. Medjutim, katkad zbog komercijalnih razloga, mediji preteruju, te u gladi za eksluzivom namerno ili slučajno pogreše, zamene identite, fotografiju, daju netačnu informaciju, i sl.

Nekad oni ukalkulišu da će ih jefitinije koštati da plate eventualni sudski spor i naknadu štete, nego što mogu da izgube ne objavljujući eksluzivu. Upravo zbog toga smo i svedoci velikog broja tužbi protiv novina, medija uopšte.

Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini i 636 u 2017. godini.

Oblast medija, način njihovog osnivanja, pravni položaj, ciljevi, prava i odgovornosti, regulisani su Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Ko ima pravo da tuži medije radi naknade štete?

Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Nematerijalna šteta, koja je najčešći vid štete u ovim sporovima, se sastoji od pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda. Ova tužba se podnosi protiv novinara koji je napisao informaciju, odgovornog uredenika i izdavača dnevnih novina. Novinar, odgovorni urednik i izdavač solidarno odgovaraju za štetu nastalu objavljivanjem informacije

Novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije, ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom.

Izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije, kao i za propuštanje objavljivanja informacije bez obzira na krivicu.

Isključenje odgovornosti

Novinar, odgovorni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija:

1) verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u skupštinskom telu;

2) verno preneta iz sudskog postupka, u skladu sa ovim zakonom;

3) verno preneta s javnog skupa, a novinar je postupao s dužnom novinarskom pažnjom;

4) sadržana u dokumentu organa javne vlasti na koji se primenjuje zakon kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a javnost ima opravdani interes da za nju zna;

5) objavljena u emisiji koja se emituje uživo, a novinar je postupao s dužnom novinarskom pažnjom.

Za štetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potiče od organa javne vlasti odgovara Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave čiji je to organ, bez obzira na krivicu.

Visina naknade štete

Prilikom odlučivanja o visini naknade štete, sud posebno ceni:

1) da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog zakona;

2) da li je tuženi onemogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora, ispravke ili druge informacije na osnovu odluke nadležnog suda.

Visina dosuđenog iznosa na ime naknade štete kod tužbi protiv novina zavisi od okolnosti svakog slučaja. Naime, vodi se računa o jačini duševnih bolova, njihovom trajanju, kao i o značaju povređenog dobra. U praksi se ne dosuđuju veliki iznosi, već se najčešće kreću između 100 – 200 hiljada dinara.

Kako se, u praksi, pred sudovima dokazuju pretrpljeni duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda?

Preživljeni duševni bol podnosilac tužbe uglavnom dokazuje svojim iskazom pred sudijom. On, naravno, može dostaviti i lekarsko uverenje ili predložiti saslušanje svedoka, po pravilu članova porodice, prijatelja, kolega s posla. Sud ove iskaze ceni, prihvata ih ukoliko su uverljivi, te na osnovu njih i spornog teksta odlučuje o postavljenom zahtevu.

Rok za tužbu za naknadu štete

Tužba za naknadu štete podnosi se u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije, odnosno od dana kada je tuženi bio dužan da objavi informaciju. Tužilac uz tužbu mora dostaviti kopiju primerka dnevnih novina, dok će original poneti na ročište za glavnu raspravu radi sravnjivanja i utvrđivanja saobraznosti kopije sa originalom.

POVREDA DOSTAJANSTVA LIČNOSTI – ČASTI I UGLEDA

Dostojanstvo ličnosti predstavlja neimovinsko pravno dobro imanentno svakom pojedincu koje uživa visok stepen pravne zaštite. U okviru ovog pravnog dobra, domaći zakonodavac, prepoznaje nekoliko vrednosti: čast, ugled i pijetet.

Čast se definiše kao skup moralno-etičkih načela kojima se neko rukovodi u svojim društvenim i ličnim postupcima, u smislu moralne ispravnosti i poštenja. Pod ugledom se podrazumeva vrednost nekog lica u društvenoj sredini u kojoj obitava na osnovu njegovog ponašanja koje je ispoljio u prošlosti. Pojmove čast i ugled nije lako razdvojiti pa se obično koriste kao sintagma. Sa druge strane, pijetet predstavlja uspomenu odnosno poštovanje prema umrloj osobi.

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da je nedopušteno objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno kojom se lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina i svojstava koje nema odnosno odricanje osobina ili svojstava koje ima.

Izuzetno, pisanje kojim se povređuje nečija čast, ugled ili pijetet bi bilo dopušteno (pod uslovom da se ne iznosi neistina) ako interes za objavljivanje informacije – opšti interes preteže nad interesom zaštite dostojanstva ličnosti.

U praksi, povreda dostojanstva ličnosti se najčešće vrši tako što se iznose neistiniti navodi u pogledu privatnog, porodično ili profesionalnog života nekog lica.

POVREDA PRAVA NA PRIVATNOST I  LIČNI ZAPIS

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.), kao i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski i sl.) ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.

Maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes.

Pristanak je potreban i za neposredno prenošenje lika ili glasa putem televizije, radija i slično.

POVREDA PRETPOSTAVKE NEVINOSTI

Svedoci smo činjenice da se svakodnevno različitim ljudima lepe etikete poput kriminalac, lopov, prevarant i sl. Ovakvim natpisima i etiketiranju su naročito izložena lica protiv kojih su pokrenuti odgovarajući sudski postupci, pa mediji, u cilju postizanja što većeg tiraža ne prezaju da „donose presude“ pre nego što to učine sudski organi.

Sloboda novina da pišu o onome što je po njima u javnom interesu, i način na koji to čine, omeđan je sledećim ograničenjima: poštovanjem pretpostavke nevinosti, zaštitom dostojanstva ličnosti (čast, ugled odnosno pijetet) i zaštitom prava na privatnost i lični zapis.

Pretpostavka nevinosti predstavlja pravo svakog lica, makar se protiv njega vodio i krivični postupak, da se ne smatra učiniocem kažnjivog dela (krivično delo, prekršaj i privredni prestup), sve dok sud ne utvrdi njegovu krivicu u pravnosnažnoj sudskoj odluci.

Kako je po sredi princip, koji je proklamovan i u Ustavu Republike Srbije, to je u Zakonu o javnom informisanju i medijima izričito predviđeno: „U cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda“.

Dužna novinarska pažnja

Član 3. Zakona o javnom informisanju propisao je da su „novinar i glavni urednik javnog glasila … dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, s pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost“. Dužna pažnja se u sudskim postupcima ceni od slučaja do slučaja, zavisno od samog događaja i okolnosti. U svakom slučaju, za novinara je bolje da ima više izvora, da može da dokaže koga je sve kontaktirao i kako je sve pokušavao da proveri informaciju pre objavljivanja. U protivnom, ako sud stekne utisak da novinar informaciju nije proveravao, ili nije dovoljno proveravao (s pažnjom primerenom okolnostima), naći će da nije postupao sa dužnom pažnjom.

Da li je dovoljno da jedna osoba sebe prepozna u nekom tekstu da bi podnela tužbu i dobila spor?

Ako je suditi prema praksi naših sudova, sasvim je dovoljno. Po novinare još teže posledice mogu imati stavovi Vrhovnog suda Srbije u postupku koji je vođen protiv „Kragujevačkih novina“ koje su pisale o maloletničkoj pornografiji. Iako nijedno ime nije spomenuto, te su „akteri“ ostali neotkriveni, izvesni mladić i devo10 jka su se, navodno, prepoznali u tekstu i podneli tužbe za naknadu štete. Šteta je dosuđena, a Vrhovni sud Srbije je, odbijajući žalbu novina kao neosnovanu, u odluci Gz. 5/06 od 26. 04. 2006. godine naveo „da za prepoznatljivost subjekta nije potrebno da prosečan čitalac objavljene informacije navedenih novina može da veže za određeno lice, već je dovoljno da deo publike tu informaciju može da dovede u vezu sa određenim licem“. U vezi sa istim tekstom, Vrhovni sud Srbije, u odluci Rev. 2254/06 od 05. 04. 2007. godine, zauzima pravni stav da „za prepoznatljivost nije potrebna opšta prepoznatljivost, odnosno da svaki čitalac može da prepozna subjekta informacije. Dovoljno je da mogu da ga prepoznaju lica iz najbliže okoline“. Ovakav stav može imati zaista teške posledice po novinare, ali je to važeći stav koji se i dalje primenjuje u sudskoj praksi.

Da li novinar može da kritikuje ili iznosi stavove o javnim ličnostima a da ne bude tužen?

Po pravilu, javne ličnosti su u celom svetu, pa bi tako trebalo da je i u Srbiji, dužne da pokažu viši stepen tolerancije u odnosu na kritičke tekstove i uključujući čak i delimično zalaženje u sferu privatnosti. Zakon o javnom informisanju čak izričito, u članu 9, navodi da su nosiocima državnih i političkih funkcija ograničena prava na zaštitu privatnosti ako je informacija važna za javnost, s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija vrši određenu funkciju. Ova prava ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju.