“Test samostalnosti” odnosno prelazak paušalaca u radni odnos u IT sektoru – Advokatska kancelarija Beograd Knežević
Veći deo ljudi iz IT sektora i za domaće i za strane kompanije radi preko agencija koje su porez do sada plaćale paušalno, a vlasnicima omogućavale znatno veću zaradu. Sada će se to bitno promeniti jer je Vlada donela nova pravila o oporezivanju koja će naterati poslodavce da zapošljavaju radnike koje su do sada angažovali preko agencija. Stiglo je konačno rešenje koje će paušalce od 1. januara ove godine prevesti u stalni radni odnos. Rok je pomeren za 1. mart 2020. godine.
Zakonske izmene imaju za cilj da, kroz predviđene poreske podsticaje, stimulišu zapošljavanje u kompanijama koje povećavaju broj zaposlenih, kao i da preciznije urede angažovanje preduzetnika – paušalaca, o čemu ćemo se u ovom tekstu detaljnije osvrnuti.
Predviđeno je da pravo na poreske podsticaje uživaju kompanije:
- u periodu od naredne 3 godine, počevši od 01.01.2020. godine;
- ako povećaju broj svojih zaposlenih;
- ako zaposle lica koja nisu bila u radnom odnosu u periodu od 01.01.2019. do 30.04.2020. godine, te da ta lica zasnuju radni odnos sa kompanijom najkasnije do isteka 2020. godine.
- pravo na korišćenje poreskih podsticaja može se ostvariti i za zapošljavanje preduzetnika koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019. godine, ako zasnuju radni odnos zaključno sa poslednjim danom aprila 2020. godine
Kompanije u tom slučaju neće biti dužne da plaćaju oko 70% iznosa poreza na zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedena lica u celosti u 2020. godini, dok u naredne dve godine neće biti obavezne u najvećem delu da plaćaju ove javne dažbine za ta lica, pri čemu je reč o umanjenju od oko 65% za 2021. godinu, odnosno oko 60% za 2022. godinu. Pored uticaja koje ovi stimulansi imaju na domaću privredu, njihova uloga i primena u narednom trogodišnjem periodu ima za cilj i pružanje mogućnosti i vremena kompanijama da se prilagode na novu regulativu.
Izmene Zakona o porezu na dohodak građana predviđaju i uvođenje tzv. „testa samostalnosti preduzetnika”, čija će primena početi od 01.03.2020. godine. Test samostalnosti doprinosi utvrđivanju da li određeni preduzetnik ispunjava uslove za paušalno oporezivanje, kroz odgovaranje na pitanja sadržana u testu. Drugim rečima, utvrdilo bi se da li je određeno lice zaista preduzetnik koji ostvaruje prihode obavljajući samostalnu delatnost ili je zapravo reč o faktički zaposlenom licu. Ukoliko test pokaže da se radi o faktički zaposlenom licu, kompanija može da zasnuje radni odnos sa tim licem zaključivanjem ugovora o radu, te da tako koristi predviđene poreske olakšice.
Test samostalnosti sadrži sledećih devet kriterijuma:
Kriterijumi Testa samostalnosti
- Nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
- Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
- Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
- Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
- Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
- Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
- Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
- Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu.
- Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom radnog dana između 00 i 24 časa.
Iako zakonske izmene dosežu dalje od IT industrije, primetno je da je upravo IT industrija na najvećem udaru novina, brojeći veliki broj preduzetnika na paušalnom oporezivanju, kao i kompanija koje su do sada bile u de facto radnom odnosu sa tim preduzetnicima Onemogućeno im je da nastave takav vid međusobne saradnje, uz povećanje dažbina za obe strane. Umesto toga, omogućeno im je da zasnuju radni odnos sa navedenim preduzetnicima i da po tom osnovu ostvare poreske olakšice.
Advokatska kancelarija Knežević (advokati Irena i Rade Knežević su oboje završili master prava intelektualne svojine) posebno se specijalizovala za IT pravo tj. pravo infomacionih tehnologija. To je svakako pravna oblast koja je u ekspanziji, jer kao što digitalizacija i kompjuterizacija prožima mnoge druge društvene oblasti, tako ni pravo nije ostalo imuno.
