Posebna i zajednička imovina supružnika i podela zajedničke imovine nakon prestanka braka-Advokat Beograd Knežević

Imovinski odnosi supružnika regulisani su Porodičnim zakonom koji propisuje da imovina supružnika može biti zajednička i i posebna imovina, dok supružnici mogu, pod određenim zakonskim uslovima, svoje imovinske odnose urediti i bračnim ugovorom.

Posebna imovina supružnika

Posebnu imovinu supružnika čini:

• imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka;
• imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine ili nasleđem, poklonom ili pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava;
• imovina pribavljena u toku trajanja za koju su supružnici postigli sporazum da predstavlja posebnu imovinu jednog od njih.

Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog ili znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu ili na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu uvećanju posebne imovine drugog supružnika.

Zajednička imovina supružnika (imovina stečena u braku)

Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, koja mora ne samo formalno već i faktički da postoji.

Primeri zajedničke imovine su:

• stan koji je u toku trajanja braka otkupio jedan od supružnika;
• imovina koju su bračni drugovi stekli ugovorom o doživotnom izdržavanju, iako je samo jedan bračni drug u ugovoru naveden kao davalac izdržavanja;
• imovina stečena igrom na sreću ili imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku.

Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Bračni drug ne može, bez saglasnosti drugog supružnika, raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, npr. hipotekom. Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu uvećanju zajedničke imovine.

Deoba zajedničke imovine

Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

-Sporazumna deoba zajedničke imovine

Supružnici mogu da zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba). Za sporazum o deobi zajedničke imovine propisana je posebna forma tako što je propisano da se sporazum o deobi zajedničke imovine zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene isprave. A u slučaju sporazumnog razvoda braka, sporazum o razvodu braka obavezno sadrži i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

-Sudska deoba zajedničke imovine

Ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju o podeli zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud. Zakonska pretpostavka, koja je naravno oboriva, je da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki, ali je supružnicima ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu. Tek kada se procentualno utvrdi koliki tačno deo pripada supružnicima, pristupa se podeli. Kada su u pitanju nepokretnosti, u praksi često nije moguće precizno podeliti stan ili kuću, pa su tada moguća dva rešenja: ili da se nekretnina proda, a novac procentualno raspodeli supružnicima, ili da se utvrdi procentualni deo, a supružnici postanu suvlasnici.

U slučaju potrebe za angažovanjem advokata za podelu zajedničke imovine, možete nas kontaktirati.