Krivična prijava-Advokatska kancelarija Beograd Knežević
Krivična prijava je pravni podnesak kojim se na najčešće pokreće krivični postupak.
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja.
Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.
Državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom.
Postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi
Ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će sprovesti istragu ili ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo, javni tužilac može:
1) sam prikupiti potrebne podatke;
2) pozivati građane ili podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja.
Javni tužilac, državni i drugi organi, odnosno pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.
Odbacivanje krivične prijave
Javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu, odnosno obaveštenje, ako iz same prijave ili obaveštenja proističe:
-da delo sadržano u krivičnoj prijavi ili obaveštenju policije nije krivično delo ili nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
-da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja;
-da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
-da očigledno ne postoje dokazi koji ukazuju na verovatnoću da su navodi sadržani u krivičnoj prijavi istiniti, tj. ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo
O odbacivanju krivične prijave javni tužilac će u roku od osam dana obavestiti podnosioca krivične prijave i oštećenog, koji se upućuje na mogućnost da sam preduzme krivično gonjenje, podnošenjem optužnice sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o odbačaju prijave, a oštećeni se upozorava da propuštanjem tog roka gubi pravo na preuzimanje krivičnog gonjenja. O odbacivanju obaveštenja o krivičnom delu, javni tužilac će u roku od osam dana obavestiti policiju.
Krivična prijava i privatna krivična tužba
Krivična prijava i privatna krivična tužba su inicijalni akti putem kojih se najčešće pokreće krivični postupak. Postoje značajne razlike medju njima, od kojih ćemo samo neke obraditi.
Najpre, razlika je u samom postupanju državnih organa kada prime krivičnu prijavu i kada prime privatnu krivičnu tužbu. Naime, kada se podnosi krivična prijava, kao što smo gore naveli, organ je dužan da po službenoj dužnosti ispituje da li su navodi tačni, da li je zaista učinjeno delo, itd. Kod privatne tužbe, tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti, već je lice, najčešće oštećeni, koji podnese tužbu, dužan da tokom postupka preduzima zajedno sa svojim advokatom određene radnje koje pak Tužilaštvo preduzima po službenoj dužnosti kod krivične prijave.
Obično je u odnosu na težinu krivičnog dela, zakonodavac i izvršio tu podelu, te za relativno lakša dela ne gone državni pravosudni organi po službenoj dužnosti, već lice čiji su pre svega privatni interesi povređeni, te se zato i naziva privatnom krivičnom tužbom.
Podnošenje Krivične prijave-Advokat
Iako krivičnu prijavu možete sami sastaviti i podneti, ipak je iskreni savet da angažujete advokata, odnosno stručnu pravnu pomoć, jer da bi prijava zaista imala „težinu“ potrebno je što bolje je pravno uobličiti, potkrepiti njene navode što verodostojnijim dokazima, itd.
Cena krivične prijave (naknada za sastavljanje i podnošenje od strane advokata iste je propisana u skladu da važećom Advokatskom tarifom).
