Честа питања

У наредним страницама смо предочили нека честа питања која постављају нашој адвокатској канцеларији. Нека су начелне природе, а нека пак конкретнија. Одговори на иста су дата уопштено и оријентационо, па се сваки случај мора посматрати засебно, да би се са сигурношћу дао прецизан и коначан одговор.

 

1. Ко је најбољи адвокат за разводе, ко је добар адвокат парничар, ко је одличан адвокат кривичар? Која је најбоља адвокатска канцеларија за кривицу? Најбољи адвокат кривичар у Београду и сл?

 

То су питања која многи грађани постављају, понекад чак и адвокатима.
Моје је мишљење, да специјализација у адвокатури и није најсјајнија ствар, посебно не уска специјалицзација. О томе су мислили и даље мисле многи истакнути светски адвокати. Адвокатура је професија која подразумева и захтева пре свега велико поверење. Заиста сматрам да већина адвоката је способна да реши већину ваших правних проблема и случајева. Наравно то не значи да неком можда не“лежи“ боље кривица него парница, ил пак привреда. Ал понављам, адвокат са којим сте имали успешну сарадњу, у једној области, верујем да је способан да Вам помогне и у другој, под условом наравно да он то ради и хоће.
Залажем се за увођење појма ПОРОДИЧНОГ АДВОКАТА, као што су некад постојали породични лекари. Људи у које ћете имати поверење, а који ће познавати Вас и вашу породицу, и тиме повећати ефикасност а и сигурност у многим сегментима правног заступања и пружања правне помоћи.
Ако мене питате за савет за неког колегу, из Београда или пак неког другог места, саветујем да гледате да буде коректан и искрен, и да буде посвећен и ажуран. Али заборавите, да можете било ког адвоката, замарати сваки дан са питањима како напредује Ваш случај. Битно је да будете на време обавештени о свим битним променама у вашем предмету.

 

2. Да ли се наплаћују информације, правни савети и разгледање списа или прилога у мејл?

 

Зависи. Ако су у питању, начелне информације, процесне природе, које се могу дати „из главе“, најчешће телефонски, онда не. Међутим, ако је потребно ући у суштину, „меритум“, детањно ишчитати често пуно документације, као и консултовати Судску праксу, или дати писани правни савет, онда то свакако наплаћујемо, у складу са званичном Адвокатском тарифом.

 

3. Да ли је бољи млади адвокат, или пак неки старији искуснији, познати адвокат или мање познат, јел боља већа адвокатска канцеларија, или мања и сл.

 

Мислим да су ове поделе и карактеристике потпуно небитне. Адвокате не треба делити по тим критеријумима, јер се у пракси показују безначајни. Неко што се показује стално на Телевизији и даје правне савете не значи да је бољи, нити лошији од других. Такође не значи да ће млађи адвокат лошије, мање посвећеније, или пак несавесније да пружа Вам правну помоћ. И даље важи да је за одабир адвоката, као и уосталом доктора, најбоља препорука, ал и неки ваш унутрашњи осећај и интуиција.

 

4. Може ли да се добије попуст, или пак заступање на проценат?

 

U случају да сте лошег имовног стања, имамо праксу да одобримо попуст у дозвољеним границама према АТ (Адвокатској тарифи). Уколико немате средстава за плаћање адвоката могућ је и договор око заступања и наплати адвокатског рада процентуално у односу на висину потраживања које имате ( тзв. Уговор о бесплатном заступању адвоката за проценат ). Наравно, ово једино уколико адвокат процени да има интереса да преузме Ваш случај и да је реално очекивати ваш успех у спору и наплати потраживања, наплати штете и сл.

 

5. Да ли постоји могућност ослобађања плаћања пореза на поклон, уколико поклон учини дете према родитељу?

 

Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001… 47/2013) у члану 14. предвиђено је да се порез на наслеђе и поклон плаћа на право својине и друга права на непокретности које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон. Поред непокретности, порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени готов новац, право интелектуалне својине, право својине на покретним стварима и др, .
Ослобођење од плаћања пореза на наслеђе и поклон предвиђено је за наследнике првог наследног реда. Сходно члану 9. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95) први наследни ред чине оставиочеви потомци и његов брачни друг
Према томе, родитељ се према детету не налази у првом наследном реду, већ у другом тако да не постоји могућност ослобађања плаћања пореза на наслеђе и поклон, уколико поклон учини дете према родитељу. У члану 19. ст. 1. Закона о порезима на имовину предвиђен је, међутим, вид пореске олакшице, па тако обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%, уместо по стопи од 2,5%.

 

6. Могу ли да тужим бившег супружника због недавања издржавања?

 

Чланом 195 Кривичног законика Републике Србије предвиђено је посебно кривично дело “Недавање издржавања”. Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком односно поравнањем утврђено, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Постоје и тежи облици овог дела са предвиђеним већим казнама. Међутим, постоји и могућност да се учинилац ослободи од одговорности. Неће се казнити учинилац дела, ако из оправданих разлога није давао издржавање. Суд, у сваком конкретном случају, цени те “оправдане разлоге” због којих се није давало издржавање али врло рестриктивно. Тако нпр. родитељ, који је без запослења, који реално нема приходе ипак може бити одговоран уколико има другу имовину (локал, земља, непокретности које издаје итд.), уколико се није пријавио на Биро за запошљавање и сл. Дакле, обвезник издржавања мора да докаже да је уложио напор и труд да дође до средстава и могућности да даје издржавање, па да је у томе осујећен без своје кривице а није довољно само да “нема средстава” а да се држао пасивно и није активно тражио запослење или други начин да изврши своју обавезу и сл. Приметна је тенденција судова да рестриктивно прибегавају тумачењу према којем је окривљени оправдано ускратио своју обавезу, нарочито када је реч о млађим, радно способним лицима. Чини се да се полази од тога да је окривљени који је радно способан, дужан да обезбеди минималну зараду и тиме обезбеди и лица која издржава. Треба такође имати у виду да окривљени, уколико се позива на постојање „оправданих разлога“ у погледу тих чињеница преузима и терет доказивања. У сваком случају, смисао инкриминације је да казни оне који без оправданог разлога не испуњавају обавезу коју имају према лицима која су дужна да издржавају.

 

7. Застарелост кривичног гоњења и извршења кривичне санкције?

 

Застарелост у кривичном праву представља губитак права државних органа да воде кривични поступак, изрекну и изврше кривичну санкцију према учиниоцу кривично дела, услед протека одређеног временског периода од извршења кривичног дела. Наше право познаје два облика застарелости – застарелост кривичног гоњења и застарелост извршења кривичних санкција.
На пример 5 година од извршења кривичног дела за које се може изрећи казна затвора преко 3 године; 3 године од извршења кр. дела за које се може изрећи затвор преко 1 године, итд.
Овај рок је релативног карактера и наступа уколико не дође до обуставе или прекида рока застарелости.
Ови рокови се односе се и на застарелост извршења казне, односно са њиховим наступањем гаси се право надлежног органа да изврши казну која је изречена учиниоцу, правноснажном судском одлуком. Дакле, уколико сте погођени неким делом или сте га, пак, извршили израчунајте рокове застарелости, да би утврдили адекватност даљег поступања, законодавац је, такође предвидео и посебан вид застарелости тзв. апсолутна застарелост која подразумева да ће застарелост апсолутно наступити уколико протекне двоструко време које се тражи за застарелост кривичног гоњења.

 

8. Тужбе против националне службе за запошљавање, против вртића? Постоје ли адвокати специјализовани за тужбе против НСЗ, вртића и сл?

 

Не постоје специјализовани адвокати, за те поступке. Сви адвокати су способни да то учине, наравно под условом да то желе и хоће.

 

9. Колико је запрећена казна за кривично дело употребе дроге?
У питању је кривично дело 246а КЗ-а. Учинилац овог кривичног дела јесте лице које неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Дакле, инкриминише се држање опојне дроге искључиво за личну употребу, а под државином подразумева се фактична, непосредна власт на ствари.
Мања количина није прецизно одређена, него је то препуштено судској пракси, да с обзиром на начин извршења кривичног дела, зависност од употребе опојних дрога, као и околности под којима је дело учињено, а учинилац затечен, определе и мању количину.
У смислу члана 112 став 15 Кривичног законика под опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су прописима заснованим на закону проглашени за опојне дроге.
Прописана казна за овај облик је новчана казна или затвор до три године, а оптужени се може ослободити од казне.
Постојање овог кривичног дела подразумева директан умишљај учиниоца – свест и вољу учиниоца да држи супстанцу за коју зна да је опојна дрога и да је као таква подобна да угрози здравље људи и ако зна да за набављање и држање такве супстанце није овлашћен.
Опојне дроге, с обзиром на то да представљају предмет извршења кривичног дела се одузимању, а учиниоцу кривичног дела се изриче мера безбедности одузимање предмета из члана 87 Кривичног законика.

 

10. Рехабилитација у кривичном праву?

 

Рехабилитацијом се брише осуда и престају њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним. Рехабилитација може настати на основу закона или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке
Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним. С тим што законска рехабилитација не може уследити за лица која су осуђена на казну затвора преко три године
Судска рехабилитација се може изрећи лицу које је осуђено за казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело. Наравно Суд ће дати рехабилитацију само ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, надокнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела.

 

11. Радите ли наплату штете? Постоје ли само адвокати или адвокатске канцеларије које се баве наплатом и накнадом штете? Постоје ли адвокати специјализовани и за наплату потраживања?

 

Истина фактички постоје адвокати специјализованији за накнаду штете, једнако као што постоје и адвокати кривичари, адвокати који се баве искључиво привредним правом и сл. Међутим неки посебни именици и листе не постоје. То би била нелојална конкуренција. Постоји само именик надлежне адвокатске Коморе. Клијент може упитати било ког адвоката да ли се бави овом материјом и тако проверити његову праксу и искуство у наплати штете. Основни видови штете су заиста бројни па постоји могућност накнаде штете, између осталих видова, за стварну штету и измаклу добит, за претрпљене физичке болове и телесна оштећења, за претрпљени страх и психичке болове тј. душевне болове услед разних штетних радњи одговорног физичког или правног лица итд.
Оно што је заједничко свим видовима штете је обавеза тужиоца, када нема законских претпоставки о одговорности за штету, да докаже узрочно последичну везу између радње одговорног лица и наступања штете. Дакле, тужилац ради накнаде штете има терет доказивања да је тачно одређена радња или више радњи управо узрок који је довео до конкретне штете. Затим, потребно је доказати и постојање саме штете и њене конкретне висине. Ово је често у случајевима накнаде штете и највећи проблем(понекад је то probatio diabolica), јер некада не постоје јасни критеријуми по којима се штета може једноставно и лако одредити, па се морају обављати сложена судска вештачења итд.
Наша је обавеза као адвоката за накнаду штете, је да клијенту реално предочимо стање у случају, и евентуално га упозоримо на различите ризике. Наравно, коначна одлука је на клијенту, који увек одлучује да ли ће се упустити у поступак за накнаду штете и преузети и ризик успеха тог поступка.

 

12. Ослобађање од плаћања судских такси?

 

Законом о парничном поступку, предвиђено је да ће суд ослободити од плаћања трошкова поступка странку која према свом општем имовном стању није у могућности да сноси ове трошкове.
Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка. Ту спадају: судске таксе и трошкови доказног поступка, заступника односно пуномоћника, странака и осталих учесника у поступку.
Обим ослобођења. Ослобођење се може одобрити само за обавезу странке да у току поступка, претходно сама сноси трошкове и то на два начина. Потпуно ослобођење које обухвата ослобођење од плаћања такса и ослобођење од плаћања предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа (чл. 164. ст. 3. ЗПП). Делимично ослобођење које се односи само на ослобођење од плаћања такса (чл. 164. ст. 4. ЗПП).
Више о ослобођењу од плаћања судских такси и трошкова судског поступка можете погледати у видео линку: https://www.youtube.com/watch?v=PRK8k5fNqwc