Nasledno pravo – Advokatska kancelarija Beograd Knežević

Advokatska kancelarija koja se bavi naslednim pravom Vam može pravno pomoći u čitavom spektru različitih oblasti naslednopravnog regulisanja, od pokretanja i zastupanja u ostavinskom postupku, preko sastavljanja naslednopravnih ugovora – ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, pa do sastavljanja testamenta, poslednje volje ostavioca.

Nasleđivanje može biti zakonsko kada su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici mogu pojaviti i lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga.

U ovom članku ćemo se nešto više dotaći testamenta.

Testament (zaveštanje) je lična, jednostrana izjava volje, kojom jedno lice, sposobno za davanje ovakve izjave, raspolaže svojom imovinom u slučaju smrti, u zakonom određenom obliku. Radi se o pravnom poslu mortis causa – koji proizvodi dejstva posle smrti zaveštaoca i zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sačini zaveštanje.

Testament je jednostran, formalan, strogo ličan i opoziv pravni posao, kojim ostavilac (zaveštalac) uređuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti.

Dakle, testament je jednostrani pravni posao, jer nastaje i proizvodi pravna dejstva na osnovu izjave volje samo jednog lica – zaveštaoca. Lice imenovano za testamentarnog naslednika u trenutku otvaranja nasledstva stiče pravo da se izjasni da li prihvata ili se odriče nasleđa (pravo na naslednu izjavu), čak i onda kada nije znalo da je testament sačinjen. Da bi testament bio punovažan, volja zaveštaoca mora biti izražena u nekoj od zakonom predviđenih formi. Forma testamenta predstavlja njegov konstitutivni element (forma ad solemnitatem). Upravo se iz tog razloga testament ubraja u formalne pravne poslove. Kao što je napred navedeno, testament je i jednostrano opoziv pravni posao, jer ga zaveštalac sve do smrti, po svojoj volji, može u celini ili delimično staviti van snage – opozvati. Korisnik testamentarnog raspolaganja ne duguje ostaviocu nikakvu naknadu za to što je imenovan za naslednika, te zbog ove osobine testament predstavlja dobročin pravni posao.

Zakon o nasleđivanju predviđa da zaveštanje može zaključiti lice koje je navršilo petnaest (15) godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, a gubitak sposobnosti nakon sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. U trenutku sačinjavanja zaveštanja, na strani zaveštaoca mora postojati namera da sačini zaveštanje – animus testandi, koja mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i usmerena na sačinjavanje testamenta. Zaveštaočeva namera da sačini testament mora biti određena i bezuslovna. Testament je punovažan samo ako je sačinjen u formi i pod uslovima određenim zakonom.

Naime, testament može biti pravni osnov nasleđivanja samo ako postoji u momentu ostaviočeve smrti. Ovde, dakle, nije reč o faktičkom, već o pravnom postojanju. Zaveštanje pravno postoji samo ako ostaviočeva volja ima sve odlike testamenta. Testament koji ne ispunjava uslove punovažnosti, pa je zato ništav, neće moći da proizvede pravna dejstva koja bi iz njega inače mogla proisteći.

Posebno treba naglasiti da sadržina testamenta mora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Svejedno, da bi testament bio punovažan, moraju biti ispunjeni i uslovi koji se tiču aktivne testamentarne sposobnosti, zaveštaočeve volje i forme.

Ko može sačiniti testament?

Aktivna testamentarna sposobnost jeste sposobnost zaveštaoca da sačini punovažan testament ili da ga punovažno opozove. Zakonodavac eksplicitno predviđa da testament može sačiniti svako lice sposobno za rasuđivanje, koje je starije od 15 godina. Testator je sposoban za rasuđivanje ako je u stanju da shvati značaj svojih postupaka i njihovih posledica i da postupa prema takvom shvatanju. Testament koji sačini lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti neće biti punovažan čak ni onda kada je u vreme sastavljanja testamenta kod zaveštaoca postojalo stanje privremene sposobnosti za rasuđivanje. Delimično lišenje poslovne sposobnosti irelevantno je za aktivnu testamentarnu sposobnost. Međutim, sud će poništiti testament zaveštaoca koji nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti ako je u vreme sastavljanja testamenta bio trajno ili privremeno nesposoban za rasuđivanje. U tom slučaju sud je dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđivanja testatorove sposobnosti za rasuđivanje.

Aktivnu testamentarnu sposobnost poseduju samo lica koja su navršila 15 godina, dok mlađa lica nemaju

Forme (vrste) testamenta

Sva savremena prava predviđaju veći ili manji broj različitih formi u kojima se može valjano testirati. Forme testamenta u našem pravu su:

–  Svojeručni ili olografski testament;

– Pismeno zaveštanje pred svedocima – ALOGRAFSKI se sačinjava tako što zaveštalac pred dva svedoka izjavi da je unapred sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja, a potom se na pismenu svojeručno potpiše. Ovu vrstu testamenta može sačiniti i neko drugo lice, ne mora ga sačiniti zaveštalac, zato što je za ispunjenje forme alografskog zaveštanja bitno da zaveštalac pred svedocima prizna testament za svoj i da ga potpiše. Svedoci se svojeručno potpisuju ispod potpisa ostavioca, a poželjno je da bude naznačeno njihovo svojstvo svedoka. Svedoci ne moraju da budu upoznati sa sadržinom testamenta.

– Sudsko zaveštanje sastavlja sudija po kazivanju zaveštaoca, u posebnom vanparničnom postupku. Ukoliko zaveštalac nije sposoban da pročita zapisnik ili ne može da se potpiše, testament se sastavlja u prisustvu dva testamentalna svedoka, čiji je identitet sud prethodno utvrdio. U tom slučaju, sudija sastavljeno zaveštanje čita zaveštaocu pred dva svedoka, zatim zaveštalac izjavljuje da je to njegovo zaveštanje koje potpisuje ili stavlja svoj rukoznak. Svedoci se potpisuju na samom zaveštanju, a sudija na zapisniku potvrđuje da su sve ove radnje izvršene.

Pored prethodna tri, najčešća oblika zaveštanja(testamenta), postoje i sledeće vrste:

– međunarodni testament;

– brodski testament; –

– vojnički testament;

– usmeni testament, i najnoviji javnobeležnički testament.

Zaveštalac nije uvek sasvim slobodan u izboru forme testamenta, jer zakonodavac pored toga što predviđa formu u kojoj jedno lice može testirati, određuje i uslove za punovažnost svakog oblika testamenta posebno. Smatra se da ne postoji testament ako ga je zaveštalac napravio van predviđenih formi.

Valja naglasiti da je Usmeni testament izuzetna forma testamenta, jer se može sastavljati samo onda kada se zaveštalac nađe u izuzetnim prilikama zbog kojih nije u mogućnosti da raspolaže za slučaj smrti u nekoj drugoj formi. Njegova važnost je vremenski ograničena, te on važi do isteka roka od 30 dana, od dana kada su prestale izuzetne prilike u kojima je sačinjen. Usmeni testament razlikuje se od vanrednih po tome što punovažnost vanrednih testamenata nije uslovljena nemogućnošću zaveštaoca da raspolaže za slučaj smrti u nekoj drugoj formi.

Testamentarno nasleđivanje isključuje primenu zakonskog pri čemu se mora voditi računa o zaštiti nužnog dela zakonskih naslednika. Posle smrti ostavioca se mora pokrenuti ostavinski postupak koji se u praksi najčeše pokreće na predlog nekog od naslednika. Ostavinski postupak može se prekinuti da bi se u parničnom postupku raspravila sporna pravna pitanja, naravno ako se ona pojave.