SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVIČNOG DELA-NAGODBA SA TUŽILAŠTVOM – ADVOKAT BEOGRAD KNEŽEVIĆ

Uz oportunitet, radi se o takodje relativno novijem institutu u našem pravnom sistemu. Svrha sporazuma je takodje rasterećivanje pravosudja i ubrzavanje krivičnog postupka.

Naime, uz neke pogodnosti, okrivljeni pristaje da prizna učinjeno delo, a zauzvrat dobija manju kaznu ili neke druge pogodnosti. Dobija i izvesnost, koju u redovnom sudskom postupku ne bi dobio, sve do pravnosnažne presude.

Postoji više ustaljenih naziva, nagodba sa tužilaštvom, sporazum o priznanju krivice, sporazum o priznanju krivičnog dela, itd. Sve su to različiti nazivi za ovaj sporazum. On je jedan od zakonom predvidjena dva sporazuma okrivljenog sa tužilaštvom, uz sporazum o svedočenju okrivljenog.

Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela

Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.

Prilikom zaključenja sporazuma okrivljeni mora imati branioca .

Sporazum o priznanju krivičnog dela sačinjen u pisanom obliku javni tužilac podnosi do potvrđivanja optužnice – sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice – predsedniku veća.

Ako je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen pre podizanja optužnice, javni tužilac će zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optužnicu koja čini sastavni deo ovog sporazuma.

Sadržaj sporazuma

Sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži:

1) opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;

2) priznanje okrivljenog da je učinio navedeno krivično delo;

3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije;

4) sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;

5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum;

6) potpis stranaka i branioca.

Kako u praksi izgleda sklapanje sporazuma i pregovaranje

Pokreće se tako što branilac okrivljenog upućuje tužilaštvu pisani predlog za sporazum o priznanju krivičnog dela. U pisanom predlogu je bitno pre svega istaći na koju krivičnu sankciju je okrivljeni spreman da pristane za navedeno krivično delo. Naravno, u fazi pregovaranja je moguće da nadležni zamenik javnog tužioca ne pristane na predloženu kaznu, ili pak, da okrivljeni ne pristane na „poslednju ponudu“ tužioca.

Tada ne dolazi do sklapanja sporazuma, medjutim, kada se dogovore, dolazi do sklapanja sporazuma.

Zakazuje se termin za potpisivanje pisanog sporazum kod tužioca. Zatim se zakazuje termin ročišta kod sudije.

Postupak kod sudije

Obično sudija usvoji predloženi sporazum, i tada se donosi presuda, koja često bude i pravnosnažna danom donošenja, ako se stranke odreknu prava žalbe.

O sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrđivanja optužnice – predsednik veća.

Odluka o sporazumu o priznanju krivičnog dela donosi se na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

Ročište se drži bez prisustva javnosti.

Ono što je bitno naglasiti je da se u praksi, doduše vrlo retko, može dogoditi da postupajući sudija odbije da prihvati sporazum o priznanju koji je okrivljeni zaključio sa tužilaštvom, npr. zato što smatra da krivična sankcija nije adekvatna.

Ono što se u tom slučaju dogadja jeste izuzeće sudije, što je jedan od obaveznih razloga za zakonsko izuzeće, te se taj sudija izuzima iz predmeta i predmet se dodeljuje drugom sudiji, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.

Naš je savet da se prilikom sklapanja sporazuma, „ne ide“ ispod zakonskog minimuma kazne predviđene za predmetno krivično delo,  kako bi se šanse da sudija odbije sporazum svele na zaista minimum.

Odbacivanje sporazuma

Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivičnog dela ako:

1) sporazum ne sadrži podatke predviđene krivičnim zakonom

2) na ročište nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak.

Prihvatanje sporazuma

Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi:

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe;

2) da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo;

4) da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.