OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA U SRBIJI – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Prilikom samog osnivanja privrednog društva ili u toku daljeg njegovog poslovanja može vam se ukazati potreba za obavljanjem delatnosti van registrovanog mesta sedišta društva, te se u takvim situacijama najčešće pribegava osnivanju ogranka privrednog društva. Zakonom o privrednim društvima ogranak je definisan kao izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Bitno je napomenuti da ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Takođe, za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju ogranka odgovara privredno društvo koje je osnovalo ogranak, a ne sam ogranak. Ogranak može biti kako ogranak domaćeg privrednog društva, tako i ogranak stranog privrednog društva. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Bitno je naglasiti da ogranak stranog privrednog društva nema stvojstvo pravnog lica, ali u poreskom smislu ima status rezidenta. Za osnivanje ogranka stranog privrednog društva Agenciji za privredne registre (APR) dostavlja se sledeća dokumentacija: -registraciona prijava osnivanja ogranka, -odluka nadležnog organa stranog privrednog društva o obrazovanju ogranka, […] Read More
PRENOS UDELA U DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠU (D.O.O.) – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Društvo sa ograničenom odgovornošću može imati jednog ili više članova. Član društva sa ograničenom odgovornošću može izvršiti prenos udela na drugog člana ili na treće lice. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. FORMA UGOVORA O PRENOSU UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom. Bitno je naglasiti da se potpisi na ugovoru o prenosu udela člana overavaju. Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u Agenciji za privredne registre. PRAVO PREČE KUPOVINE UDELA I POVREDA PRAVA PREČE KUPOVINE UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom. Drugim rečima, prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Obaveza postoji i na strani ponuđenog lica, tako što je ono dužno u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude, u roku od 30 dana od dana […] Read More
POVEĆANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa klijente u postupcima povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) koji se sprovode pred Agencijom za privredne registre i podrazumevaju pripremu odgovarajućih akata i podnošenje odgovarajućih registracionih prijava. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.)-ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću može se povećati: – novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupa društvu; – pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital; – pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital; – statusnim promenama koje imaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala; – pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital Prilikom registracije povećanja novačanog kapitala pred Agencijom za privredne registre, uz registracionu prijavu povećanja kapitala društva sa ograničenom odgovornošću, podnosi se i Odluka skupštine društva o povećanju osnovnog kapitala, kao i potvrda banke o uplati novčanog uloga. Ukoliko se osnovni kapital povećava nenovčanim ulogom potrebno je (pored registracione prijave i Odluke skupštine) podneti sporazum članova o proceni nenovčanog uloga ili potvrdu nadležnog organa o proceni vrednosti nenovčanog uloga (ako se povećanje osnovnog […] Read More
LIKVIDACIJA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa svoje klijente u postupcima likvidacije pred Agencijom za privredne registre, što podrazumeva sastavljanje i pripremu svih neophodnih akata za sprovođenje procedure likvidacije, podnošenje registracionih prijava Agenciji za privredne registre, kao i ostale radnje u cilju zakonitog okončanja procedure likvidacije. U skladu sa propisima Republike Srbije, likvidacija može biti dobrovoljna i prinudna. Društvo može pokrenuti dobrovoljnu likvidaciju u slučaju da je solventno odnosno ima dovoljno sredstava da u potpunosti izmiri potraživanja poverioca. S druge strane, prinudna likvidacija se pokreće službenim putem od strane Agencije za privredne registre u slučajevima propisanim zakonom. U postupku likvidacije postoje tri koraka koja moraju da se sprovedu pred Agencijom za privredne registre kako bi se procedura uspešno okončala. Korak 1: Pokretanje postupka likvidacije privrednog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Prvi korak radi otpočinjanja postupka likvidacije podrazumeva podnošenje registracione prijave pokretanja postupka likvidacije uz podnošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije koja se usvaja od strane osnivača društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Likvidacioni upravnik društva sa ograničenom odgovornošću U odluci o pokretanju postupka likvidacije obavezno je imenovanje likvidacionog upravnika. imenovanjem likvidacionog upravnika, svim […] Read More
Nasledno pravo – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Advokatska kancelarija koja se bavi naslednim pravom Vam može pravno pomoći u čitavom spektru različitih oblasti naslednopravnog regulisanja, od pokretanja i zastupanja u ostavinskom postupku, preko sastavljanja naslednopravnih ugovora – ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, pa do sastavljanja testamenta, poslednje volje ostavioca. Nasleđivanje može biti zakonsko kada su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici mogu pojaviti i lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga. U ovom članku ćemo se nešto više dotaći testamenta. Testament (zaveštanje) je lična, jednostrana izjava volje, kojom jedno lice, sposobno za davanje ovakve izjave, raspolaže svojom imovinom u slučaju smrti, u zakonom određenom obliku. Radi se o pravnom poslu mortis causa – koji proizvodi dejstva posle smrti zaveštaoca i zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sačini zaveštanje. Testament je jednostran, formalan, strogo ličan i opoziv pravni posao, kojim ostavilac (zaveštalac) uređuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti. Dakle, testament je jednostrani pravni posao, jer nastaje i proizvodi pravna dejstva na osnovu izjave volje samo jednog lica – zaveštaoca. Lice imenovano za testamentarnog naslednika u trenutku otvaranja nasledstva stiče […] Read More
Porodično pravo – Advokatska kancelarija Knežević Porodično pravo jeste grana prava koja obuhvata čitav spektar srodnih, ali i različitih postupaka i pravila. Porodičnim zakonom se uređuje brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime. U praksi se dosta često sreću postupci radi razvoda braka, kao i postupci zbog nedavanja alimentacije tj. izdržavanja. Sporovi u vezi sa vršenjem roditeljskog prava su nažalost česti sporovi u našim sudovima. Vršenje roditeljskog prava nad decom i izdržavanje dece, je veoma osetljiva i bolna tema, često i najteža kako za naše klijente, tako i za advokata. Kada dođe do prekida bračne zajednice, često dolazi i do sporenja oko zajedničke imovine, naravno ukoliko ona postoji. Podela imovine u sudskim sporovima, odnosno sporazumi o deobi bračne ili porodične tekovine takođe spadaju u delokrug našeg rada. Pored navedenog, zastupanje u postupcima utvrđivanja ili osporavanja očinstva takođe potpada pod porodično pravo. Najzad, tu su i postupci i sporovi u vezi sa nasiljem u porodici, koje je, nažalost, vrlo prisutno u današnjem društvu. Ono što je zajedničko za sve porodične sporove, jeste načelo hitnosti u […] Read More
Tužba protiv novina(ra) – Advokat Beograd Knežević „Tužiti novine“, to je izjava koju često upotrebe ljudi o koje su se mediji ogrešili. Ako je na nekom polju moderno vreme donelo promene to su svakako mediji. Medjutim, u toj gladi za eksluzivom, mediji često greše, nekad naravno omaškom i nepažnjom, a nekad i skrivljeno, čak i namerno. Da li tako što pogreše ime i prezime, zamene identitet, ili nekad i ciljano, stave „na mete“ nevine ljude, ali kalkulišući da će ih jeftinije koštati da plate eventualni sudski spor i naknadu štete, nego što mogu da izgube ne objavljujući ekskluzivu. Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini i 636 u 2017. godini. „U 2016. godini ukupno je rešeno 506 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2017. rešeno 460 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu. Pravo na naknadu štete Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Odgovornost novinara i odgovornog urednika Novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije, […] Read More
Posebna i zajednička imovina supružnika i podela zajedničke imovine nakon prestanka braka-Advokat Beograd Knežević Imovinski odnosi supružnika regulisani su Porodičnim zakonom koji propisuje da imovina supružnika može biti zajednička i i posebna imovina, dok supružnici mogu, pod određenim zakonskim uslovima, svoje imovinske odnose urediti i bračnim ugovorom. Posebna imovina supružnika Posebnu imovinu supružnika čini: imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka; imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine ili nasleđem, poklonom ili pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava; imovina pribavljena u toku trajanja za koju su supružnici postigli sporazum da predstavlja posebnu imovinu jednog od njih. Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog ili znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu ili na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu uvećanju posebne imovine drugog supružnika. Zajednička imovina supružnika (imovina stečena u braku) Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, koja mora ne samo formalno već i faktički da postoji. Primeri zajedničke imovine su: stan koji je u toku trajanja braka otkupio jedan […] Read More
Nezakonit otkaz – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Pre svega treba imati na umu da vam poslodavac može otkazati ugovor o radu ili „narodski rečeno“ dati otkaz samo iz razloga koji su izričito propisani Zakonom o radu. Dakle, otkaz ugovora o radu nije moguć po proizvoljnoj želji poslodavca već za to moraju biti ispunjeni zakonski uslovi. Pored toga, Zakonom o radu propisana je i procedura koja mora da se ispoštuje prilikom otkazivanja ugovora o radu (koja podrazumeva propisno uručenje upozorenja pred otkaz, davanje roka za izjašnjenje na upozorenje, itd.) jer će se u suprotnom otkazna procedura smatrati nezakonitom. Dakle, ukoliko vam poslodavac otkaže ugovor o radu, a da pritom to nije urađeno iz nekog od zakonom propisanih razloga ili je učinjeno uz kršenje zakonske procedure, imate pravo da pred sudom zaštitite prava koja su vam povređena i to podnošenjem tužbe za nezakonit otkaz. Prillikom navođenja otkaznog razloga u rešenju o otkazu ugovora o radu, poslodavac često propusti da obrazloži činjenice koje govore u prilog tome da je nastupio otkazni razlog i potkrepi ih odgovarajućim dokazima. U tom smislu, sama tvrdnja poslodavca da je nastupio otkazni razlog nije dovoljna. Poslodavac je kod većine otkaznih razloga dužan da vam dostavi upozorenje pred otkaz […] Read More
Statusne promene privrednih društava (spajanje, pripajanje, podela, izdvajanje) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Statusne promene privrednih društava predstavljaju postupak u kojem jedno društvo (društvo prenosilac) prenosi na drugo društvo (društvo sticalac) imovinu i obaveze dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. Pravilo je da svi članovi društva prenosioca stiču udele/akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima/akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela/akcija u drugačijoj srazmeri, ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela/akcija u društvu sticaocu. Ako se statusnom promenom osniva novo društvo, na osnivanje tog društva primenjuju se odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na osnivanje društva u odgovarajućoj pravnoj formi. Zakon o privrednim društvima predviđa četiri vrste statusnih promena: Pripajanje – koje podrazumeva da se jedno ili više privrednih društava pripoji drugom privrednom društvu prenoseći na to društvo celokupnu imovinu i obaveze čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Spajanje – koje podrazumeva da se dva ili više društava spajaju osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne svoje imovine i obaveze, pri čemu društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. […] Read More
