Pored materijalne šteta može često biti i nematerijalna. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Drugim rečima, svako ko prouzrokuje drugom licu neku štetu dužan je da je nadoknadi, osim ukoliko ne dokaže da nije kriv za nastalu štetu. Nematerijalna šteta može nastati iz različitih događaja, šteta nastala u saobraćajnoj nezgodi, šteta nastala u slučaju napada ili ujeda nevlasničkog psa odnosno psa lutalice, šteta usled objave netačnih informacija u sredstvima javnog informisanja itd. Nematerijalna šteta nastaje na nematerijalnim (neimovinskim) dobrima. Iako nastaje na neimovinskim dobrima, sud može dosuditi novčanu naknadu oštećenom, i to za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženost, povredu ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrt bliskog, lica kao i za strah. Sud može dosuditi novčanu naknadu za nematerijalnu štetu, nezavisno od naknade materijalne štete. Naknada nematerijalne štete, odnsno parnični postupak ako mu prethodi krivični postupak, na primer za krivično delo uvrede. Više o krivičnom delu uvrede možete pročitati ovde. Česti postupci parnični za naknadu nematerijne štete nastaju usled netačnog novinskog izveštavanja i tužbi protiv novina, odnosno internet portala Članom 200. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) navodi se da za pretrpljene […] Read More
UVERENJE O NEKAŽNJAVANJU ZA PRAVA GRAĐANA U INOSTRANSTVU Uverenje o nekažnjavanju za prava građana u inostranstvu, tj. Uverenje o neosuđivanosti, je često potrebno našim sunarodnicima u inostranstvu, najčešće radi zaposlenja odnosno promene poslodavaca. Građani često ne budu u mogućnosti da dođu lično te se obraćaju za pravnu pomoć advokatu. Advokat to može obaviti za Vas, uz punomoćje naravno. Potrebno je da se najmanje dva puta ode na šalter MUP-a, da se popuni zahtev i da se uplate takse. Međutim klijentima obično takvo uverenje o nekažnjavanju (neosuđivanosti) ne znači bez apostille pečata (što zavisi od države u kojoj se uverenje koristi). Apostille pečat služi za overu originalnog pečata i potpisa na originalnom dokumentu. Dakle, njime se ne overava sadržaj dokumenta, nego se potvrđuje da su pečat i potpisnik verodostojni. Apostille pečat je uveden 5. oktobra 1961. godine. Uveden je od strane država potpisnica Haške Konvencije, kojih ima oko 100, a Srbija je takođe među njima. Ovim pečatom ili uverenjem legalizuje se međunarodna upotreba javnih dokumenata, u pravne svrhe, ali samo među državama koje su potpisale Hašku Konvenciju. Na ovaj način apostille pečat je dovoljan dokaz za verodostojnost dokumenta među tim državama i nije potrebno više overa. Najzad, na kraju valja napomenuti […] Read More
ZAŠTITA INTERNET DOMENA Dvadeset prvi vek doneo je sa sobom mnogobrojne novine kako u sveopštoj komunikaciji među ljudima tako i u poslovanju privrednih subjekata. Ukoliko se ne pojavljujete na internetu može se samatrati da ne postojite jer će svaki vaš potencijalni poslovni partner pre zasnivanja saradnje sa vama proveriti vašu poslovnu biografiju, a kako drugačije, nego vašom prezentacijom putem internet sajta. Dakle, jedan od najbitnijih preduslova za uspešno poslovanje vaše kompanije jeste vaša web dostupnost, koliko ste vidljivi na internetu, kako bi klijent što lakše mogao da se upozna sa vašom kompanijom i proizvodima koje prodajete odnosno uslugama koje pružate. Uspešnim registrovanjem i zaštitom internet domena, na kom se nalazi web sajt vaše kompanije, obezbeđujete svoje mesto pod digitalnim nebom. Kako bi vam približili ove naizgled apstraktne pojmove, počećemo od internet domena. Internet domen je sistem u kome se internet adrese vezuju za određene lokacije na internetu, servere, sajtove, e-poruke itd. Naziv internet domena je vaša sopstvena internet adresa koju ste registrovali u okviru nekog internet domena, nacionalnog ili međunarodnog (npr. internet adresa advokatbeogradknezevic.rs, u okviru .RS domena). On je sastavni deo web adrese i adrese e-pošte i na taj način određuje vaš identitet na internetu. U običnom govoru se […] Read More
PRAVO NA PRIVATNOST I ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI Aktuelni, sada već više ne tako „novi“, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („ZZPL“) stupio je na snagu odnosno primenjuje se od 21. avgusta 2019. godine. Srpski ZZPL donet je po uzoru na Opštu uredbu EU o zaštiti podataka o ličnosti („GDPR“) čime su principi, standardi i načela GDPR-a uvedeni na „domaći teren“. Cilj donošenja kako GDPR-a, a samim tim i našeg pratećeg ZZPL-a je povećanje svesti građana o zaštiti privatnosti i pravima koja imaju u pogledu sopstvenih ličnih podataka. NAČELA ZZPL-A Osnovna načela ZZPL-a su: Zakonitost, pravičnost i transparentnost – ova tri načela nalažu da se podaci o ličnosti mogu obrađivati samo na jasnoj i valjanoj zakonskoj osnovi i na transparentan način; Integritet i poverljivost – koji podrazumevaju da se lični podaci moraju čuvati i zaštititi od nezakonite i nedozvoljene obrade, kao i slučajnog gubitka ili uništenja; Ograničenje svrhom – ovo načelo podrazumeva da je prilikom prikupljanja i obrade ličnih podataka obavezno navesti svrhu u koju se podaci prikupljaju i obrađuju; Minimizacija – podrazumeva da se mogu prikupljati samo podaci koji su relevantni i potrebni za ispunjenje svrhe u koju se obrađuju; Tačnost – podaci moraju biti ažurni i tačni. Period […] Read More
IT PRAVO – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Advokatska kancelarija Knežević se sa uspehom specijalizuje u oblasti IT prava kao relativno savremenijoj pravnoj sferi koja se i dalјe dinamično i ubrzano razvija. U tom pogledu vršimo zastupanje i zaštitu prava klijenata u oblasti prava informacionih tehnologija, koje je često vrlo izazovno usled nedostatka odgovarajuće pravne regulative i pravnih okvira koji se, doduše, sa razvojem digitalizacije i napretkom tehnoloških promena razvijaju i još će se razvijati. IT pravo/Pravo informacionih tehnologija/Internet pravo obuhvata pre svega izradu i pravno savetovanje u pogledu zaključenja IT ugovora i ugovora o licenci softvera, zatim ugovora o poverljivosti (NDA – Non-Confidential Agreements), pravo na poverljivost podataka i zaštitu poslovne tajne, zaštitu internet domena, kao i on-line trgovinu, te najzad, zaštitu autorskog prava i prava intelektualne svojine na internetu i rešavanje sporova u IT oblasti. Pored navedenog, sve je aktuelnije i više se usmerava pažnja na bezbednost na internetu. Klijenti koji nam se obraćaju za pružanje usluga u IT oblasti su najčešće IT kompanije koje se, uopšteno govoreći, bave programiranjem, odnosno izradom web i mobilnih aplikacija, internet sajtova, softverskih programa, najčešće u vidu rada na pojedinačnim projektima od strane zaposlenih programera u kompaniji ili angažovanih freelancer-a. Naredni korak je […] Read More
“Test samostalnosti” odnosno prelazak paušalaca u radni odnos u IT sektoru – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Veći deo ljudi iz IT sektora i za domaće i za strane kompanije radi preko agencija koje su porez do sada plaćale paušalno, a vlasnicima omogućavale znatno veću zaradu. Sada će se to bitno promeniti jer je Vlada donela nova pravila o oporezivanju koja će naterati poslodavce da zapošljavaju radnike koje su do sada angažovali preko agencija. Stiglo je konačno rešenje koje će paušalce od 1. januara ove godine prevesti u stalni radni odnos. Rok je pomeren za 1. mart 2020. godine. Zakonske izmene imaju za cilj da, kroz predviđene poreske podsticaje, stimulišu zapošljavanje u kompanijama koje povećavaju broj zaposlenih, kao i da preciznije urede angažovanje preduzetnika – paušalaca, o čemu ćemo se u ovom tekstu detaljnije osvrnuti. Predviđeno je da pravo na poreske podsticaje uživaju kompanije: u periodu od naredne 3 godine, počevši od 01.01.2020. godine; ako povećaju broj svojih zaposlenih; ako zaposle lica koja nisu bila u radnom odnosu u periodu od 01.01.2019. do 30.04.2020. godine, te da ta lica zasnuju radni odnos sa kompanijom najkasnije do isteka 2020. godine. pravo na korišćenje poreskih podsticaja može se ostvariti i za zapošljavanje preduzetnika […] Read More
Tužba protiv novinskih internet portala, novina i novinara, televizije-medija Tužba protiv novinskih portala, novina, tužiti novine i urednika, i sl, su fraze koje ćete čuti od lica koja su oštećena zbog netačnih ili nepotpunih medijskih vesti i informacija. O samoj tužbi protiv novina pisali smo već ranije kraći blog, te ćemo u ovom članku još šire obraditi ovu temu, pozabaviti nekim neobradjenim detaljima, kao i sporovima protiv novinskih internet portala i dr. medija. Tehnologija je donela svakako revoluciju u životu običnog čoveka. Svaki vid saobraćaja i prenosa informacija je neslućeno ubrzan. Za par sekundi može se čitava planeta obavestiti o nekom dogadjaju. To je naravno dobro. Medjutim, katkad zbog komercijalnih razloga, mediji preteruju, te u gladi za eksluzivom namerno ili slučajno pogreše, zamene identite, fotografiju, daju netačnu informaciju, i sl. Nekad oni ukalkulišu da će ih jefitinije koštati da plate eventualni sudski spor i naknadu štete, nego što mogu da izgube ne objavljujući eksluzivu. Upravo zbog toga smo i svedoci velikog broja tužbi protiv novina, medija uopšte. Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini i 636 u 2017. godini. Oblast medija, način njihovog osnivanja, pravni položaj, ciljevi, […] Read More
Krivično delo građenja bez građevinske dozvole (član 219a Krivičnog zakona) – Advokat Beograd Knežević Krivično delo građenja bez građevinske dozvole reguliše član 219a Krivičnog zakona. Naime, „divlja gradnja” predstavlja krivično delo, koje karakteriše građenje novih ili izvođenje radova na rekonstrukciji postojećih objekata i to bez građevinske dozvole. Izvršilac osnovnog oblika ovog krivičnog dela, za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, može biti izvođač radova i odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova. U slučaju da krivično delo izvrši investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta, zakon predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina i novčanu kaznu. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji kada pomenuta lica, nakon donošenja rešenja o obustavi radova, nastave započetu gradnju, za šta je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna. Naravno, kao i u drugim slučajevima, kada je predviđena zakonska kazna, to ne znači da ćete zaista i morati u zatvor, naročito ako ste neosuđivani, jer postoje krivične sankcije poput uslovne osude i dr. Nekad je poželjno sklopiti i sporazum o priznaju krivičnog dela, a nekad je bolje braniti se na sudu. Svaki slučaj je za […] Read More
PRIVATNA KRIVIČNA TUŽBA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Privatna (krivična) tužba podnosi se nadležnom sudu. Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano. Privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište. Privatna tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. SADRŽAJ PRIVATNE TUŽBE – ADVOKAT BEOGRAD 1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati; 2) kratak opis dela; 3) zakonski naziv krivičnog dela; 4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres; 5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza; 6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži. OŠTEĆENI I PRIVATNI TUŽILAC – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Kao što smo na početku već naveli, za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca. Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu […] Read More
