PRIVATNA KRIVIČNA TUŽBA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Privatna (krivična) tužba podnosi se nadležnom sudu. Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano. Privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište. Privatna tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. SADRŽAJ PRIVATNE TUŽBE – ADVOKAT BEOGRAD 1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati; 2) kratak opis dela; 3) zakonski naziv krivičnog dela; 4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres; 5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza; 6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži. OŠTEĆENI I PRIVATNI TUŽILAC – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Kao što smo na početku već naveli, za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca. Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu […] Read More
OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA U SRBIJI – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Prilikom samog osnivanja privrednog društva ili u toku daljeg njegovog poslovanja može vam se ukazati potreba za obavljanjem delatnosti van registrovanog mesta sedišta društva, te se u takvim situacijama najčešće pribegava osnivanju ogranka privrednog društva. Zakonom o privrednim društvima ogranak je definisan kao izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Bitno je napomenuti da ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Takođe, za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju ogranka odgovara privredno društvo koje je osnovalo ogranak, a ne sam ogranak. Ogranak može biti kako ogranak domaćeg privrednog društva, tako i ogranak stranog privrednog društva. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Bitno je naglasiti da ogranak stranog privrednog društva nema stvojstvo pravnog lica, ali u poreskom smislu ima status rezidenta. Za osnivanje ogranka stranog privrednog društva Agenciji za privredne registre (APR) dostavlja se sledeća dokumentacija: -registraciona prijava osnivanja ogranka, -odluka nadležnog organa stranog privrednog društva o obrazovanju ogranka, […] Read More
PRENOS UDELA U DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠU (D.O.O.) – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Društvo sa ograničenom odgovornošću može imati jednog ili više članova. Član društva sa ograničenom odgovornošću može izvršiti prenos udela na drugog člana ili na treće lice. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. FORMA UGOVORA O PRENOSU UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom. Bitno je naglasiti da se potpisi na ugovoru o prenosu udela člana overavaju. Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u Agenciji za privredne registre. PRAVO PREČE KUPOVINE UDELA I POVREDA PRAVA PREČE KUPOVINE UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom. Drugim rečima, prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Obaveza postoji i na strani ponuđenog lica, tako što je ono dužno u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude, u roku od 30 dana od dana […] Read More
POVEĆANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa klijente u postupcima povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) koji se sprovode pred Agencijom za privredne registre i podrazumevaju pripremu odgovarajućih akata i podnošenje odgovarajućih registracionih prijava. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.)-ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću može se povećati: – novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupa društvu; – pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital; – pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital; – statusnim promenama koje imaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala; – pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital Prilikom registracije povećanja novačanog kapitala pred Agencijom za privredne registre, uz registracionu prijavu povećanja kapitala društva sa ograničenom odgovornošću, podnosi se i Odluka skupštine društva o povećanju osnovnog kapitala, kao i potvrda banke o uplati novčanog uloga. Ukoliko se osnovni kapital povećava nenovčanim ulogom potrebno je (pored registracione prijave i Odluke skupštine) podneti sporazum članova o proceni nenovčanog uloga ili potvrdu nadležnog organa o proceni vrednosti nenovčanog uloga (ako se povećanje osnovnog […] Read More
LIKVIDACIJA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa svoje klijente u postupcima likvidacije pred Agencijom za privredne registre, što podrazumeva sastavljanje i pripremu svih neophodnih akata za sprovođenje procedure likvidacije, podnošenje registracionih prijava Agenciji za privredne registre, kao i ostale radnje u cilju zakonitog okončanja procedure likvidacije. U skladu sa propisima Republike Srbije, likvidacija može biti dobrovoljna i prinudna. Društvo može pokrenuti dobrovoljnu likvidaciju u slučaju da je solventno odnosno ima dovoljno sredstava da u potpunosti izmiri potraživanja poverioca. S druge strane, prinudna likvidacija se pokreće službenim putem od strane Agencije za privredne registre u slučajevima propisanim zakonom. U postupku likvidacije postoje tri koraka koja moraju da se sprovedu pred Agencijom za privredne registre kako bi se procedura uspešno okončala. Korak 1: Pokretanje postupka likvidacije privrednog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Prvi korak radi otpočinjanja postupka likvidacije podrazumeva podnošenje registracione prijave pokretanja postupka likvidacije uz podnošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije koja se usvaja od strane osnivača društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Likvidacioni upravnik društva sa ograničenom odgovornošću U odluci o pokretanju postupka likvidacije obavezno je imenovanje likvidacionog upravnika. imenovanjem likvidacionog upravnika, svim […] Read More
Nasledno pravo – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Advokatska kancelarija koja se bavi naslednim pravom Vam može pravno pomoći u čitavom spektru različitih oblasti naslednopravnog regulisanja, od pokretanja i zastupanja u ostavinskom postupku, preko sastavljanja naslednopravnih ugovora – ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, pa do sastavljanja testamenta, poslednje volje ostavioca. Nasleđivanje može biti zakonsko kada su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici mogu pojaviti i lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga. U ovom članku ćemo se nešto više dotaći testamenta. Testament (zaveštanje) je lična, jednostrana izjava volje, kojom jedno lice, sposobno za davanje ovakve izjave, raspolaže svojom imovinom u slučaju smrti, u zakonom određenom obliku. Radi se o pravnom poslu mortis causa – koji proizvodi dejstva posle smrti zaveštaoca i zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sačini zaveštanje. Testament je jednostran, formalan, strogo ličan i opoziv pravni posao, kojim ostavilac (zaveštalac) uređuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti. Dakle, testament je jednostrani pravni posao, jer nastaje i proizvodi pravna dejstva na osnovu izjave volje samo jednog lica – zaveštaoca. Lice imenovano za testamentarnog naslednika u trenutku otvaranja nasledstva stiče […] Read More
Porodično pravo – Advokatska kancelarija Knežević Porodično pravo jeste grana prava koja obuhvata čitav spektar srodnih, ali i različitih postupaka i pravila. Porodičnim zakonom se uređuje brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime. U praksi se dosta često sreću postupci radi razvoda braka, kao i postupci zbog nedavanja alimentacije tj. izdržavanja. Sporovi u vezi sa vršenjem roditeljskog prava su nažalost česti sporovi u našim sudovima. Vršenje roditeljskog prava nad decom i izdržavanje dece, je veoma osetljiva i bolna tema, često i najteža kako za naše klijente, tako i za advokata. Kada dođe do prekida bračne zajednice, često dolazi i do sporenja oko zajedničke imovine, naravno ukoliko ona postoji. Podela imovine u sudskim sporovima, odnosno sporazumi o deobi bračne ili porodične tekovine takođe spadaju u delokrug našeg rada. Pored navedenog, zastupanje u postupcima utvrđivanja ili osporavanja očinstva takođe potpada pod porodično pravo. Najzad, tu su i postupci i sporovi u vezi sa nasiljem u porodici, koje je, nažalost, vrlo prisutno u današnjem društvu. Ono što je zajedničko za sve porodične sporove, jeste načelo hitnosti u […] Read More
Tužba protiv novina(ra) – Advokat Beograd Knežević „Tužiti novine“, to je izjava koju često upotrebe ljudi o koje su se mediji ogrešili. Ako je na nekom polju moderno vreme donelo promene to su svakako mediji. Medjutim, u toj gladi za eksluzivom, mediji često greše, nekad naravno omaškom i nepažnjom, a nekad i skrivljeno, čak i namerno. Da li tako što pogreše ime i prezime, zamene identitet, ili nekad i ciljano, stave „na mete“ nevine ljude, ali kalkulišući da će ih jeftinije koštati da plate eventualni sudski spor i naknadu štete, nego što mogu da izgube ne objavljujući ekskluzivu. Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini i 636 u 2017. godini. „U 2016. godini ukupno je rešeno 506 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2017. rešeno 460 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu. Pravo na naknadu štete Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Odgovornost novinara i odgovornog urednika Novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije, […] Read More
Posebna i zajednička imovina supružnika i podela zajedničke imovine nakon prestanka braka-Advokat Beograd Knežević Imovinski odnosi supružnika regulisani su Porodičnim zakonom koji propisuje da imovina supružnika može biti zajednička i i posebna imovina, dok supružnici mogu, pod određenim zakonskim uslovima, svoje imovinske odnose urediti i bračnim ugovorom. Posebna imovina supružnika Posebnu imovinu supružnika čini: imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka; imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine ili nasleđem, poklonom ili pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava; imovina pribavljena u toku trajanja za koju su supružnici postigli sporazum da predstavlja posebnu imovinu jednog od njih. Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog ili znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu ili na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu uvećanju posebne imovine drugog supružnika. Zajednička imovina supružnika (imovina stečena u braku) Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, koja mora ne samo formalno već i faktički da postoji. Primeri zajedničke imovine su: stan koji je u toku trajanja braka otkupio jedan […] Read More
