Tužba protiv novinskih internet portala, novina i novinara, televizije-medija Tužba protiv novinskih portala, novina, tužiti novine i urednika, i sl, su fraze koje ćete čuti od lica koja su oštećena zbog netačnih ili nepotpunih medijskih vesti i informacija. O samoj tužbi protiv novina pisali smo već ranije kraći blog, te ćemo u ovom članku još šire obraditi ovu temu, pozabaviti nekim neobradjenim detaljima, kao i sporovima protiv novinskih internet portala i dr. medija. Tehnologija je donela svakako revoluciju u životu običnog čoveka. Svaki vid saobraćaja i prenosa informacija je neslućeno ubrzan. Za par sekundi može se čitava planeta obavestiti o nekom dogadjaju. To je naravno dobro. Medjutim, katkad zbog komercijalnih razloga, mediji preteruju, te u gladi za eksluzivom namerno ili slučajno pogreše, zamene identite, fotografiju, daju netačnu informaciju, i sl. Nekad oni ukalkulišu da će ih jefitinije koštati da plate eventualni sudski spor i naknadu štete, nego što mogu da izgube ne objavljujući eksluzivu. Upravo zbog toga smo i svedoci velikog broja tužbi protiv novina, medija uopšte. Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini i 636 u 2017. godini. Oblast medija, način njihovog osnivanja, pravni položaj, ciljevi, […] Read More
Krivično delo građenja bez građevinske dozvole (član 219a Krivičnog zakona) – Advokat Beograd Knežević Krivično delo građenja bez građevinske dozvole reguliše član 219a Krivičnog zakona. Naime, „divlja gradnja” predstavlja krivično delo, koje karakteriše građenje novih ili izvođenje radova na rekonstrukciji postojećih objekata i to bez građevinske dozvole. Izvršilac osnovnog oblika ovog krivičnog dela, za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, može biti izvođač radova i odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova. U slučaju da krivično delo izvrši investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta, zakon predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina i novčanu kaznu. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji kada pomenuta lica, nakon donošenja rešenja o obustavi radova, nastave započetu gradnju, za šta je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna. Naravno, kao i u drugim slučajevima, kada je predviđena zakonska kazna, to ne znači da ćete zaista i morati u zatvor, naročito ako ste neosuđivani, jer postoje krivične sankcije poput uslovne osude i dr. Nekad je poželjno sklopiti i sporazum o priznaju krivičnog dela, a nekad je bolje braniti se na sudu. Svaki slučaj je za […] Read More
PRIVATNA KRIVIČNA TUŽBA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Privatna (krivična) tužba podnosi se nadležnom sudu. Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano. Privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište. Privatna tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. SADRŽAJ PRIVATNE TUŽBE – ADVOKAT BEOGRAD 1) ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati; 2) kratak opis dela; 3) zakonski naziv krivičnog dela; 4) označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres; 5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza; 6) predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži. OŠTEĆENI I PRIVATNI TUŽILAC – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Kao što smo na početku već naveli, za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i učinioca. Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu […] Read More
OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA U SRBIJI – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Prilikom samog osnivanja privrednog društva ili u toku daljeg njegovog poslovanja može vam se ukazati potreba za obavljanjem delatnosti van registrovanog mesta sedišta društva, te se u takvim situacijama najčešće pribegava osnivanju ogranka privrednog društva. Zakonom o privrednim društvima ogranak je definisan kao izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Bitno je napomenuti da ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Takođe, za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju ogranka odgovara privredno društvo koje je osnovalo ogranak, a ne sam ogranak. Ogranak može biti kako ogranak domaćeg privrednog društva, tako i ogranak stranog privrednog društva. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Bitno je naglasiti da ogranak stranog privrednog društva nema stvojstvo pravnog lica, ali u poreskom smislu ima status rezidenta. Za osnivanje ogranka stranog privrednog društva Agenciji za privredne registre (APR) dostavlja se sledeća dokumentacija: -registraciona prijava osnivanja ogranka, -odluka nadležnog organa stranog privrednog društva o obrazovanju ogranka, […] Read More
PRENOS UDELA U DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠU (D.O.O.) – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ Društvo sa ograničenom odgovornošću može imati jednog ili više članova. Član društva sa ograničenom odgovornošću može izvršiti prenos udela na drugog člana ili na treće lice. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. FORMA UGOVORA O PRENOSU UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA ZA PRIVREDNO PRAVO U BEOGRADU Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom. Bitno je naglasiti da se potpisi na ugovoru o prenosu udela člana overavaju. Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u Agenciji za privredne registre. PRAVO PREČE KUPOVINE UDELA I POVREDA PRAVA PREČE KUPOVINE UDELA – ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD Članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom. Drugim rečima, prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Obaveza postoji i na strani ponuđenog lica, tako što je ono dužno u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude, u roku od 30 dana od dana […] Read More
POVEĆANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa klijente u postupcima povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) koji se sprovode pred Agencijom za privredne registre i podrazumevaju pripremu odgovarajućih akata i podnošenje odgovarajućih registracionih prijava. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.)-ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD KNEŽEVIĆ U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću može se povećati: – novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupa društvu; – pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital; – pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital; – statusnim promenama koje imaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala; – pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital Prilikom registracije povećanja novačanog kapitala pred Agencijom za privredne registre, uz registracionu prijavu povećanja kapitala društva sa ograničenom odgovornošću, podnosi se i Odluka skupštine društva o povećanju osnovnog kapitala, kao i potvrda banke o uplati novčanog uloga. Ukoliko se osnovni kapital povećava nenovčanim ulogom potrebno je (pored registracione prijave i Odluke skupštine) podneti sporazum članova o proceni nenovčanog uloga ili potvrdu nadležnog organa o proceni vrednosti nenovčanog uloga (ako se povećanje osnovnog […] Read More
LIKVIDACIJA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević U sklopu privrednog prava, Advokatska kancelarija Knežević u Beogradu, zastupa svoje klijente u postupcima likvidacije pred Agencijom za privredne registre, što podrazumeva sastavljanje i pripremu svih neophodnih akata za sprovođenje procedure likvidacije, podnošenje registracionih prijava Agenciji za privredne registre, kao i ostale radnje u cilju zakonitog okončanja procedure likvidacije. U skladu sa propisima Republike Srbije, likvidacija može biti dobrovoljna i prinudna. Društvo može pokrenuti dobrovoljnu likvidaciju u slučaju da je solventno odnosno ima dovoljno sredstava da u potpunosti izmiri potraživanja poverioca. S druge strane, prinudna likvidacija se pokreće službenim putem od strane Agencije za privredne registre u slučajevima propisanim zakonom. U postupku likvidacije postoje tri koraka koja moraju da se sprovedu pred Agencijom za privredne registre kako bi se procedura uspešno okončala. Korak 1: Pokretanje postupka likvidacije privrednog društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Prvi korak radi otpočinjanja postupka likvidacije podrazumeva podnošenje registracione prijave pokretanja postupka likvidacije uz podnošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije koja se usvaja od strane osnivača društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Likvidacioni upravnik društva sa ograničenom odgovornošću U odluci o pokretanju postupka likvidacije obavezno je imenovanje likvidacionog upravnika. imenovanjem likvidacionog upravnika, svim […] Read More
Nasledno pravo – Advokatska kancelarija Beograd Knežević Advokatska kancelarija koja se bavi naslednim pravom Vam može pravno pomoći u čitavom spektru različitih oblasti naslednopravnog regulisanja, od pokretanja i zastupanja u ostavinskom postupku, preko sastavljanja naslednopravnih ugovora – ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, pa do sastavljanja testamenta, poslednje volje ostavioca. Nasleđivanje može biti zakonsko kada su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici mogu pojaviti i lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga. U ovom članku ćemo se nešto više dotaći testamenta. Testament (zaveštanje) je lična, jednostrana izjava volje, kojom jedno lice, sposobno za davanje ovakve izjave, raspolaže svojom imovinom u slučaju smrti, u zakonom određenom obliku. Radi se o pravnom poslu mortis causa – koji proizvodi dejstva posle smrti zaveštaoca i zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sačini zaveštanje. Testament je jednostran, formalan, strogo ličan i opoziv pravni posao, kojim ostavilac (zaveštalac) uređuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti. Dakle, testament je jednostrani pravni posao, jer nastaje i proizvodi pravna dejstva na osnovu izjave volje samo jednog lica – zaveštaoca. Lice imenovano za testamentarnog naslednika u trenutku otvaranja nasledstva stiče […] Read More
Porodično pravo – Advokatska kancelarija Knežević Porodično pravo jeste grana prava koja obuhvata čitav spektar srodnih, ali i različitih postupaka i pravila. Porodičnim zakonom se uređuje brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime. U praksi se dosta često sreću postupci radi razvoda braka, kao i postupci zbog nedavanja alimentacije tj. izdržavanja. Sporovi u vezi sa vršenjem roditeljskog prava su nažalost česti sporovi u našim sudovima. Vršenje roditeljskog prava nad decom i izdržavanje dece, je veoma osetljiva i bolna tema, često i najteža kako za naše klijente, tako i za advokata. Kada dođe do prekida bračne zajednice, često dolazi i do sporenja oko zajedničke imovine, naravno ukoliko ona postoji. Podela imovine u sudskim sporovima, odnosno sporazumi o deobi bračne ili porodične tekovine takođe spadaju u delokrug našeg rada. Pored navedenog, zastupanje u postupcima utvrđivanja ili osporavanja očinstva takođe potpada pod porodično pravo. Najzad, tu su i postupci i sporovi u vezi sa nasiljem u porodici, koje je, nažalost, vrlo prisutno u današnjem društvu. Ono što je zajedničko za sve porodične sporove, jeste načelo hitnosti u […] Read More
