Elektronska trgovina, e-trgovina, on-line trgovina, sve su to termini koji opisuju kupovinu proizvoda elektronskim putem (telefonom, putem interneta i sl.) bez fizičkog odlaska u prodavnicu.
Broj korisnika e-trgovine u Srbiji je samo u poslednjih nekoliko godina zabeležio značajan rast, prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. U poređenju sa najvećim svetskim on-line tržištima, kao što su kinesko i američko, naše on-line tržište još uvek zaostaje, te navedeno Ministarstvo ulaže konstantne napore u cilju poboljšanja istog. Poslednji načinjeni korak u cilju podsticanja bržeg razvoja e-trgovine je formiranje Radne grupe za identifikaciju prepreka u razvoju e-trgovine i priprema Akcionog plana za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji za period od 2019. do 2020.
Predviđanja kažu da će se do 2030. godine više od 85% kompanija globalno baviti e-trgovinom, te ćemo se u ovom tekstu pozabaviti pravnom regulativom koja u Republici Srbiji reguliše tu oblast.
Dakle, propisi koji regulišu on-line odnosno e-trgovinu u Republici Srbiji su:
-Zakon o zaštiti potrošača
-Zakon o trgovini
-Zakon o elektronskoj trgovini
-Zakon o oglašavanju
Mi ćemo se u nastavku teksta pozabaviti svim navedenim zakonima pojedinačno.
ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
Pre svega, počećemo od Zakona o zaštiti potrošača koji kao “krovni“ propis štiteći prava svih, pa i on-line potrošača, ujedno nameće obaveze kompanijama koje moraju da ispune kako bi e-trgovina bila transparentna i legalna.
Prema terminologiji Zakona o zaštiti potrošača, on-line odnosno e-trgovina odnosno kupovina proizvoda elektronskim putem vrši se putem zaključivanja ugovora na daljinu.
PRAVO NA ODUSTANAK I “RATIO LEGIS“ ODNOSNO SMISAO PRAVA NA ODUSTANAK
U pogledu zaključenja ugovora na daljinu, jedno od najvažnijih prava koje je Zakonom o zaštiti potrošača u članu 28 obezbeđeno potrošačima je pravo na odustanak od ugovora u roku od 14 dana bez navođenja razloga.
Smisao ove odredbe je taj što potrošač nije imao priliku da se upozna sa svojstvima robe. Dakle, pravo na predomišljanje i odustanak od kupovine sastoji se u tome da potrošač robu koja mu je isporučena pregleda i/ili proba i vrati ukoliko mu se ne dopada. Ovo pravo ne treba tumačiti pogrešno tako da potrošač ni u kom slučaju ne bi smeo da isporučenu robu, primera radi koristi svih 14 dana, te je nakon toga vrati trgovcu. Iz tog razloga Zakon o zaštiti potrošača je propisao institut odgovornosti potrošača za umanjenu vrednost robe (videti u daljem tekstu).
UMANJENA VREDNOST ROBE
Zakon o zaštiti potrošača u članu 35 propisuje da je potrošač isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno da bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe.
Zakon o zaštiti potrošača nije propisao postupak procene utvrđenja da li je i koliko vrednost proizvoda umanjena na osnovu čega se vrši i umanjenje novčanog iznosa, te u praksi kompanije najčešće u okviru predugovornog obaveštenja obaveštavaju potrošače da zadržavaju pravo da nakon prijema vraćenog proizvoda utvrde da li je i koliko vrednost proizvoda umanjena, te na osnovu toga izvrše proporcionalno umanjenje novčanog iznosa koji se vraća potrošaču. Dakle, svakako, ono što je nesporno je da umanjenje novčanog iznosa koji se vraća potrošaču koji je odustao od ugovora treba da bude proporcionalan umanjenoj vrednosti robe koju je potrošač vratio trgovcu.
Zakon takođe ne propisuje odgovornost potrošača u slučaju oštećene ili izgubljene ambalaže proizvoda, te se i ovo pitanje može urediti predugovornim obaveštenjem trgovca kojim kompanija može propisati da je potrošač dužan da prilikom odustanka od ugovora i vraćanja robe u zakonom propisanom roku dužan istu vratiti u originalnoj ambalaži. Ukoliko to nije predviđeno predugovornim obaveštenjem trgovca, zakonska je pretpostavka da potrošač nije dužan proizvod vratiti u originalnoj ambalaži.
Tržišna inspekcija ima ovlašćenje da prilikom vršenja nadzora ispita da li je trgovac u slučaju odustanka od ugovora, izvršio povraćaj novca potrošaču u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak. Ipak, Zakonom nije regulisano ovlašćenje tržišne inspekcije da ispita pitanje procene umanjenja vrednosti robe prilikom povraćaja novca potrošaču koji je odustao od ugovora.
Napominjemo ponovo da je trgovac dužan da pre zaključenja ugovora potrošača pored prava na odustanak od ugovora u roku od 14 dana, obavesti i o tome da potrošač odgovara za umanjenu vrednost robe, kao i da trgovac u tom slučaju ne vrši povraćaj celokupnog iznosa novca potrošaču, već se taj iznos srazmerno umanjuje. U suprotnom odnosno u slučaju kada mu trgovac nije dostavio obaveštenje o pravu na odustanak od ugovora, potrošač neće biti odgovoran za umanjenu vrednost robe.
IZUZECI OD PRAVA NA ODUSTANAK
Zakon o zaštiti potrošača propisuje i određene izuzetke od prava na odustanak od ugovora zbog predomišljanja. Dakle, u slučaju pojedinih roba i usluga, ovo pravo se ne može primeniti i roba i usluga kupljena na daljinu se ne može vratiti trgovcu. Konkretno, ti izuzeci se odnose na isporuku sledeće robe:
-robe čija cena zavisi od promena na finansijskom tržištu na koje trgovac ne može da utiče i koje mogu nastati u toku roka za odustanak;
-robe proizvedene prema posebnim zahtevima potrošača ili jasno personalizovane (npr. ugradnja plakara/kuhinja po meri i zahtevu potrošača, haljina/odelo krojeno i/ili dizajnirano po meri i želji potrošača);
-robe koja je podložna pogoršanju kvaliteta ili ima kratak rok trajanja (npr. isporuka hrane na kućnu adresu);
-zapečaćene robe koja se ne može vratiti zbog zaštite zdravlja ili higijenskih razloga i koja je otpečaćena nakon isporuke (npr. kozmetički proizvodi, pribor za higijenu);
-robe koja se, nakon isporuke, zbog svoje prirode neodvojivo meša sa drugom robom;
-alkoholnih pića čija je cena dogovorena u vreme zaključivanja ugovora o prodaji i čija se isporuka može izvršiti tek nakon 30 dana od dana zaključenja ugovora, a čija stvarna cena zavisi od promena cena na tržištu na koje trgovac ne može da utiče;
-zapečaćenih audio, video zapisa ili računarskog softvera, koji su otpečaćeni nakon isporuke;
-novina, periodičnih izdanja ili časopisa osim pretplatničkih ugovora za isporuku ovih izdanja;
-digitalnog sadržaja koji nije isporučen na trajnom nosaču zapisa ako je izvršenje započelo posle prethodne izričite saglasnosti potrošača i njegove potvrde da zna da na taj način gubi pravo na odustanak od ugovora.
Ukoliko trgovac obavlja daljinsku prodaju robe na koju se primenjuje izuzetak od prava na odustanak od ugovora u skladu sa članom 37 Zakona o zaštiti potrošača, važno je da o tome postoji informacija u predugovornom obaveštenju u skladu sa članom 27 stav 1 tačka 6, po kom je trgovac dužan da potrošača pre zaključenja ugovora obavesti kada pravo na odustanak nije moguće. Dakle trgovac je dužan obavestiti potrošača u slučaju nemogućnosti korišćenja prava na odustanak od ugovora odnosno okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na odustanak od ugovora.
OBAVEZE TRGOVCA PREMA POTROŠAČU ODNOSNO USLOVI KOJE JE POTREBNO TRGOVAC DA ISPUNI PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA NA DALJINU
Član 31 stav 2 Zakona o zaštiti potrošača propisuje da je trgovac dužan da u razumnom roku po zaključenju ugovora, a najkasnije u vreme isporuke robe, na trajnom nosaču zapisa, preda potrošaču:
1) obrazac za odustanak od ugovora;
2) čitko i razumljivo obaveštenje iz člana 27 stav 1 i 2 ovog zakona, na srpskom jeziku – koje podrazumeva predugovorno obaveštenje koje je već pomenuto u tekstu iznad;
3) ugovor/ispravu o ugovoru.
Dakle, pored obrasca za odustanak od ugovora, kao i sam ugovor, Zakon o zaštiti potrošača eksplicitno obavezuje u članu 31, u skladu sa članom 27, trgovca na pružanje informacija potrošaču prilikom zaključenja ugovora na daljinu.
Primera radi, navedenim članom 27, stavom 1, tačkom 4 propisana je obaveza trgovca da pre zaključenja ugovora na daljinu, potrošača na jasan i razumljiv način obavesti o uslovima, vremenskom roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora. Dakle, iz navedenog proizilazi da kompanija može u predugovornom obaveštenju bliže odrediti uslove i postupak za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora s tim što napominjemo da ona ni u kom slučaju ne smeju biti manja od onih koja zakon propisuje.
Napominjemo da trgovci u praksi najčešće on-line putem u okviru uslova poslovanja obaveštava potrošača o propisanim informacijama, dok se potrošači na isti način saglašavaju obaveštenjem.
INFORMACIJE O KOJIMA JE TRGOVAC DUŽAN OBAVESTITI POTROŠAČA
Zakon o zaštiti potrošača propisuje niz informacija o kojima su kompanije dužne obavestiti potrošače prilikom zaključivanja ugovora na daljinu, a pre svega informacije o kojima je trgovac dužan obavestiti potrošača u svakom slučaju bez obzira da li je u pitanju ugovor na daljinu ili ne, a između ostalog da obavesti o:
-osnovnim obeležjima robe ili usluge;
-poslovnom imenu, matičnom broju, adresi sedišta i broju telefona;
-prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cena obračunati ako se zbog prirode robe ili usluge prodajna cena ne može utvrditi unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret;
-načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza;
-postojanju zakonske odgovornosti zbog nesaobraznosti robe ili usluge ugovoru;
-načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a naročito o mestu prijema i načinu postupanja trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti;
-prilikom ponude i prodaje tehničke robe o dostupnosti rezervnih delova, priključnih aparata i sličnih delova, tehničkog servisa, odnosno održavanja i opravke za vreme i posle prestanka perioda u kojem odgovara za nesaobraznost ugovoru, odnosno posle prestanka proizvodnje i uvoza robe;
-uslovima za raskidanje ugovora, ako je zaključen na neodređeno vreme ili ako se produžava automatski.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i vrste robe ili usluge trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti i o:
-trajanju ugovora;
-minimalnom trajanju ugovornih obaveza;
-funkcionalnosti, uključujući i mere tehničke zaštite digitalnog sadržaja;
-relevantnoj interoperabilnosti digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojima trgovac ima saznanja ili o kojima se razumno može očekivati da ima saznanja;
-postojanju i uslovima postprodajnih usluga i garancijama.
Pored navedenih opštih informacija, zakon u pogledu ugovora na daljinu propisuje dodatne informacije o kojima je trgovac dužan obavestiti potrošača, a između ostalog o:
-adresi na kojoj kompanija posluje,
-trošku korišćenja sredstava komunikacije na daljinu za zaključivanje ugovora kada se taj trošak obračunava na osnovi različitoj od osnovne tarife;
-uslovima, vremenskom roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora;
-obavezi da plati trgovcu razumne troškove u skladu sa zakonom;
-kada pravo na odustanak od ugovora nije predviđeno u skladu sa zakonom, o podatku da potrošač ne može da koristi pravo na odustanak ili, gde je primenjivo, okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na odustanak od ugovora;
-postojanju njegovog ugovornog odnosa sa poštanskim operatorom preko koga potrošač može, u slučaju reklamacije zbog nesaobraznosti, da pošalje robu o trošku trgovca.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i vrste robe, trgovac je dužan da potrošača obavesti i o:
-dužnosti potrošača da snosi troškove povraćaja robe u slučaju odustanka od ugovora i, za ugovore na daljinu, ako se roba zbog svojih karakteristika ne može vratiti poštom, troškove vraćanja robe;
-postojanju primenjivih kodeksa dobre poslovne prakse i načinu na koji se može steći uvid u sadržaj kodeksa, gde je primenjivo;
-minimalnom trajanju ugovornih obaveza potrošača u skladu sa ugovorom;
-postojanju i uslovima za polaganje depozita ili drugih finansijskih garancija koje potrošač na zahtev trgovca treba da plati ili dostavi;
-mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmima za rešavanje sporova koje trgovac unapred prihvata i načinima pristupa.
ZAKON O TRGOVINI
Novi Zakon o trgovini koji je stupio na snagu 2019. godine takođe eksplicitno definiše pojmove kao što su elektronska platforma i elektronska trgovina, te poseban odeljak posvećuje daljinskoj trgovini koja obuhvata: elektronsku trgovinu i ostalu daljinsku trgovinu putem drugih sredstava.
Prema definiciji Zakona o trgovini, “elektronska platforma“ podrazumeva sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem, dok “elektronska prodavnica” podrazumeva prodavnicu na internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge.
U skladu sa najnovijim tendecijama, Zakon o trgovini je, pored opšte definicije elektronske trgovine koja podrazumeva vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se roba/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta, uveo i podvrste elektronske trgovine te tako se tako ona može obavljati kao:
1) prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);
2) prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);
3) prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca („dropshipping“ oblik elektronske trgovine).
“MYSTERY SHOPPER” – INSPEKCIJSKI NADZOR (PRIKRIVENA KUPOVINA)
Zakon o trgovini u cilju suzbijanja sive ekonomije, kao i neregistrovane internet trgovine, definiše institut prikrivene kupovine kojim se daje ovlašćenje nadležnom inspektoru da, u slučaju osnovane sumnje da lice obavlja (elektronsku) trgovinu neregistrovano ili ne izdaje račun za prodatu robu/pruženu uslugu, radi prikupljanja ili obezbeđenja dokaza inicira i, po dobijanju naloga, obavi prikrivenu kupovinu robe/usluge.
U slučaju povreda odredaba zakona može se izreći mera zabrane obavljanja elektronske trgovine u trajanju do šest meseci, a sam postupak obavljanja prikrivene kupovine odvija se u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
U postupku prikrivene trgovine, inspektor ima ovlašćenje da sačuva komunikaciju u procesu elektronske kupovine, snimi sadržaj elektronske prodavnice ili obavi druge neophodne radnje radi utvrđivanja činjenica.
ISTICANJE CENE U STRANOJ VALUTI
Zakon o trgovini propisuje mogućnost da trgovac ističe cenu samo u stranoj valuti u sledećim slučajevima:
1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima odnosno u drugim slučajevima kada je u skladu sa posebnim propisima dozvoljeno isticanje cene u Republici Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u dinarima;
2) ako se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje plaćanje robe/usluge u Republici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3) ako elektronska trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
ISPRAVE O ROBI
Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.
PRODAJNI PODSTICAJI
Prodajni podsticaj je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.
Ponuda prodajnog podsticaja naročito sadrži:
1) vrstu podsticaja;
2) precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;
3) period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka, a u slučaju rasprodaje sa naznakom „dok traju zalihe“.
ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI
Zakon o elektronskoj trgovini je rezultat harmonizacije srpskih propisa sa EU zakonodavstvom, a konkretno sa Direktivom o elektronskoj trgovini, kojom se unapređuje razvoj tržišta usluga informacionog društva.
Zakon o elektronskoj trgovini na moderan način definiše pojmove u oblasti elektronske trgovine, kao što su:
–usluga informacionog društva koja jeste usluga koja se pruža na daljinu po pravilu uz naknadu, putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina putem Interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem Interneta, elektronski pretraživači, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga;
-pružalac usluga informacionog društva jeste pravno lice ili preduzetnik, kao i fizičko lice koje ima svojstvo trgovca u skladu sa zakonom koji uređuje trgovinu, koje pruža usluge informacionog društva;
-korisnik usluga je svako fizičko ili pravno lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva.
Zakon o elektronskoj trgovini omogućava da pored pravnog i fizičko lice bude pružalac usluga informacionog društva, ali nekomercijalnih usluga, dok pružanje usluga informacionog društva u komercijalne svrhe može obavljati pravno lice ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom (preduzetnik, itd.).
Zakon o elektronskoj trgovini takođe ide korak dalje ka informatičkoj pismenosti propisujući da je ugovor punovažan i ukoliko je zaključen elektronskim putem, osim u slučaju da poseban zakon propisuje da se ne može zaključiti elektronskim putem i drugih zakonom propisanih izuzetaka.
Ugovor u elektronskom obliku se javlja kao glavni garant pravne sigurnosti u e-trgovini, imajući u vidu da predviđa specifičnosti u pogledu načina zaključivanja i oblika, koje mogu uticati na dokazivanje postojanja ugovora i realizaciju odgovarajuće pravne zaštite, u slučaju povrede ili neispunjenja ugovorne obaveze bilo koje ugovorne strane.
U pogledu zaključivanja ugovora u elektronskom obliku, predviđena je obaveza pružaoca usluga da potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora, obezbedi na jasan, razumljiv i nedvosmislen način podatke i obaveštenja o postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora, ugovornim odredbama i opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni deo ugovora, jezicima na kojima ugovor može biti zaključen, kao i kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postupaju pružaoci usluga i kako se ti kodeksi mogu pregledati elektronskim putem.
Od ključnog značaja za ispunjenost propisanih uslova za zaključenje ugovora u elektronskom obliku je postojanje tehničke mogućnosti za prepoznavanje i ispravljanje pogrešnog unosa podataka od strane korisnika. Konačno, kao zakonski uslov ispunjenosti propisanog načina zaključivanja ugovora u elektronskom obliku, javlja se obaveza na strani pružaoca usluge da posebnom elektronskom porukom potvrdi korisniku prijem elektronske poruke koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora. korisnika usluge. Na ovaj način se obezbeđuje zaštita interesa prihvatioca ponude, odnosno sprečavanje slučajnog zaključivanja ugovora i stvaranja obaveze bez potpune svesti i volje u pogledu posledica takvog čina.
Zakonom o elektronskoj trgovini eksplicitno je propisana sloboda prekograničnog pružanja usluga što podrazumeva da domaći pružaoci registrovani u Srbiji mogu da pružaju usluge informacionog društva u zemljama članicama EU korisnicima sa sedištem/prebivalištem u EU, pod jednakim uslovima kao što bi to činili EU pružaoci usluga. Istovremeno, omogućava se da EU pružaoci mogu usluge informacinog društva da pružaju u Republici Srbiji.
Najzad, Zakon o elektronskoj trgovini je posebnu pažnju posvetio slanju komercijalnih poruka kao načinu promovisanja robe i usluga. Slanje komercijalnih poruka elektronskim putem je dozvoljeno samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena. Pružalac usluge je dužan da redovno proverava i prihvata opoziv pristanka koji upućuje lice koje ne želi da prima takve komercijalne poruke. Slanje poruka suprotno zakonskim odredbama je prekršajno sankcionisano jer se ovakav oblik neželjenog obraćanja licu, slanjem neželjenih poruka elektronskim putem, sa aspekta potrošačkog prava smatra se nasrtljivom nepoštenom poslovnom praksom.
Treba na kraju da elektronska trgovina nije nikako posebna delatnost, već način obavljanja delatnosti prometa robe i usluga, te se u tom smislu u Zakonu o elektronskoj trgovini ne zahtevaju bilo kakvi posebni uslovi u pogledu lica koje obavlja elektronsku trgovinu, tako da to može biti bilo koje privredno društvo ili preduzetnik, koji su registrovani prema našim propisima i imaju sedište u Srbiji.
ZAKON O OGLAŠAVANJU
U ovom delu treba pomenuti izmenu Zakona o elektronskoj trgovini koja se odnosi na uvođenje obaveze čuvanja podataka o korisniku koja je korelativna obavezi iz člana 45. Zakona o oglašavanju, kojim je propisano da kada je prenosilac oglasne poruke pružalac usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, dužan je da tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon prestanka oglašavanja obezbedi jasnu identifikaciju lica koje se oglašava. Drugim rečima, pružalac usluge informacionog društva je dužan da minimum 30 dana nakon prestanka pružanja usluge čuva podatke o korisniku usluge informacionog društva, a naročito podatke o IP adresi sa koje korisnik pristupa uslugama informacionog društva tog pružaoca.
ZAKLJUČAK O ON-LINE TRGOVINI U SRBIJI
Kao što ste videli u prethodnom tekstu, može se slobodno reći da je oblast e-trgovine vrlo kompleksna i regulisana mnogobrojnim propisima, kao i da su upravo u ovoj oblasti proširena ovlašćenja inspektora, te to treba imati u vidu i ne treba biti u zabludi da internet prodavnica može da ispunjava manje uslova od fizičke, s obzirom da i elektronski prodavac mora da ispuni brojne obaveze isto kao i fizički trgovac koji posluje u radnji, čak i neke druge i specifične obaveze koje zakon propisuje isključivo u pogledu on line trgovine, sa kojima svakako treba da budete usklađeni ukoliko planirate da se bavite ovim poslom, jer iako u praksi još nisu počele da se primenjuju tek će se primenjivati i kaznene odredbe koje su već propisane.
